Budim se u svom velikom mekanom krevetu. Mirise na čisto. Flaša vode mi je na polici. Srećna sam. Ako se prisetim večeri pre, neudobnog kreveta i česme iznad čučavca namjenjenoj da opereš ruke, ne mogu da se ne probudim sa osmehom na licu. Sobe za pritvor su na svaki mogući način napravljene kako bi maksimalno ponizile onoga ko se u njima nalazi jer ne postoji drugi razlog zašto se voda za nužnik i voda za piće pušta sa istog mesta. Koliko god sam bila umorna i koliko god se trudila zaspati kako bi mi što brže prošlo tih obaveznih 12 sati trežnjenja, nisam mogla. Grlo mi je bilo suho i žudnja za vodom nije prestajala.Iskreno , nisam razumela od čega se tačno treznim, jer deci belog vina koje sam popila nekoliko sati prije nego što su me uhapsili sigurno ne zaheva trežnjenje. No, policija zna najbolje. Minuti mi izgledaju kao večnost. Ne znam ni koliko je sati. Dani se. Čujem ženske glasove. Otvaraju se vrata.Ulazi žena i buni se. Zašto je kao zaštićenog svedoka stavljaju u pritvor. Odustajem od pokušaja spavanja. I ostale devojke se bude.Iako potpuni stranci, brzo pronalazimo zajedničke teme. Smejemo se, tračarimo policajce i prepričavamo vlastita iskustva. Zapravo moram priznati da se poprilično zabavljam – piše Nives na svom blogu nivescelzijus.de i objašnjava šta se dogodilo narednog jutra.
- Razgovaramo o sinoćnjem ekscesu. Priznajem, odreagovala sam naglo i neprimereno. Rekla sam panduru da je retardirani kreten i zaslužila sam da budem kažnjena. Ljubazni policajci dali su mi vode i kafu i informisali me da u budućnost,i ako imam primedbe na ponašanje policajaca i na njegov eventualan bezobrazluk, zapišem broj značke i podnesem prijavu.
