Proslava godišnjice na Tenerifama

Anabela Atijas: Naš brak izdržao je sva iskušenja

0
Dok sumira godinu na izmaku, popularna pevačica otkriva kako će proslaviti treću godišnjicu ljubavi sa suprugom Andrejom, na koji način vaspitava svoje ćerke i da li je spremna da se po četvrti put ostvari u ulozi majke
Anabela Atijas sa porodicom, foto: Luka Šarac
Anabela Atijas sa porodicom, foto: Luka Šarac
Anabela Atijas
Andrejom Blankicom Ninom Luna
Andrej je bio taj koji je napravio prvi korak, a njegova podrška i želja bile su presudne da presečemo i preselimo se u srpsku prestonicu. To sam odavno priželjkivala, ali sada su se konačno složile sve kockice. Veoma sam srećna zbog toga što smo ponovo u Beogradu, izuzetno sam vezana za ovaj grad u kom sam od svoje šesnaeste godine i ovde sam sve stekla. Osim toga, zbog prirode posla kojim se bavim, Beograd mi je centar dešavanja. Mada, da budem iskrena, malo sam se i odvikla od brzog života. U Sarajevu je potpuno drugačiji tempo, mnogo je mirnije i opuštenije, što mi je veoma prijalo poslednjih godina. Sada je vreme za promene i bez obzira na brži ritam, na kraju dana imam svoje najmilije na okupu i to mi najviše znači



Nisam neko ko pamti loše trenutke u životu. Po tom pitanju veoma sam čudna jer ne mogu ni da se setim šta me je to potreslo ove godine. Uvek se trudim da sve negativno zaboravim i da se sećam samo lepih i dobrih momenata. Godinu na izmaku pamtiću po pozitivnim stvarima, a kao i svaka dosadna mama, razmišljam o maloj i velikoj maturi svoje dece, o njihovom školovanju. Mnogo sam želela da se Luna upiše na fakultet, uspela je u tome i to mi je obeležilo ovu godinu. Iskreno, priželjkujem da i naredna bude dobra na poslovnom planu, zato što sam poslednje tri mnogo zabušavala. Bila sam posvećena porodici i to je bila moja želja. Naravno da me je to ispunjavalo i činilo srećnom jer sam maksimalno bila uz svoju decu i muža. Sada se punom parom vraćam na scenu, imam mnogo snimanja, što vezano za novogodišnje emisije, što za nastupe. Pomalo sam i umorna, ali to je sladak umor

Svaka Nova godina mi je radna, jedino sam pauzirala kada sam bila trudna sa Blankicom. I ovu novogodišnju noć provela sam sa publikom, nastupajući na Crnogorskom primorju i, nažalost, nisam je proslavila sa decom i suprugom. Ipak, oni dobro znaju kakav je moj posao i svi smo navikli na to. Moji su doček proslavili u Dubrovniku, Andrej nije išao sa mnom u Crnu Goru jer sam želela da i on uživa to veče, a ja ću im se posle pridružiti, tako da ćemo imati nedelju dana samo za odmor. Trudimo se da nam uvek bude lepo, nekada nam je sasvim običan dan mnogo bolji nego bilo koji praznični jer uživamo u svojoj porodici i našem braku. Imamo ritual da u dnevnoj sobi napravimo diskoteku, pustimo muziku, uživamo u pesmi, igri i sjajno se zabavljamo. Volimo ujutru da se mazimo i valjamo po krevetu, da se igramo sa Blankicom koja nam je svima upotpunila živote. Ona je naš centar sveta i često kažem da se s razlogom rodila kako bi nas tri još više zbližila. Luna, Nina i ja oduvek smo bile bliske, ali nedostajalo nam je to nešto, nismo znali šta sve dok Blankica nije došla na svet. Budući da je najmlađa, svi joj udovoljavamo i ispunjavamo želje. Ja baš želim da je razmazim, ali ljubavlju, jer sam i sama bila pomalo razmaženo dete. Mislim da zbog toga nisam odrasla u lošu osobu. Dete treba razmaziti ljubavlju, igrom i osmehom, svim nematerijalnim stvarima



S obzirom na to da je Blankica najmlađa, njoj je  najzanimljivije kićenje jelke. Ove godine svi zajedno išli smo u nabavku ukrasa, pustila sam Ninu i Blankicu da izaberu ono što vole i njima je podređen ovaj praznik. Za devojčice već sam pripremila novogodišnje poklone, a što se mene tiče, ja sam praktična žena i uvek želim samo jedno, da svi budemo zdravi i srećni Gagijem Đoganijem

Andrej se odlično snalazi, što se vidi i po nama jer nam ne silazi osmeh s lica. Ništa mu nije teško da uradi za nas i ne mogu da mu nađem nijednu zamerku. Mi smo se podelili, ja sam zadužena za treniranje strogoće, jer je Andrej osetljiv na Blankicu i samim tim popustljiviji, pa nekada moram da zavodim red kad su devojčice baš nestašne. Andrej je od starta onaj dobri policajac, a čak i kada treba da im nešto zabrani, on to ne može – kaže da će mu srce pući, tako da sam ja preuzela ulogu lošeg policajca. Bez obzira na sve, uvek sam se trudila da s njima imam drugarski odnos, da o svemu otvoreno razgovaramo, da među nama nema tajni i da ih naučim da od mene ništa ne treba da kriju. Važno mi je njihovo mišljenje i često ih pitam za savet. Inače, Andrej i ja uvek se dogovaramo kada je reč o vaspitanju dece, podržavamo jedno drugo i sve odluke donosimo zajedno



Svaka je posebna na svoj način, a jedino što su nasledile od mene jeste emotivnost. Iako je velika razlika između njih, one su izuzetno vezane, što me veoma raduje. Među njima nema rivaliteta, naprotiv, veoma su nežne i pažljive jedna prema drugoj. Najmlađa ćerka uživa u Nininom društvu, dok je ona oduševljena što je dobila sestru o kojoj može da brine. Blankica je hiperaktivna, uvek voli da bude u centru pažnje i veoma je radoznala. Nina je umetnički tip, obožava muziku, igru, a zainteresovana je i za gimnastiku. Veoma je gipka i savitljiva, pa često po kući pravi zvezde i izvodi razne akrobacije. Takođe, izrazila je želju da počne sa ozbiljnijim treninzima. Luna je već velika devojka, ima svoj život, svoje društvo, svoja interesovanja, kao leptirić je, ne drži je mesto


Najviše se plašim loših ljudi i njihovih naslednika, zato što se deca reflektuju kroz roditelje. Tu i tamo čujem neki ružan komentar na račun svoje dece ili grube reči i to me veoma pogađa, pa sam počela više da obraćam pažnju kako se to odražava na moju decu. U početku sam mislila da one treba da se povuku u situacijama kada ih neko uvredi, što sam im i savetovala da rade, ali sada sam to počela da menjam. Shvatila sam da moja deca ne mogu stalno da se povlače kada su napadnuta, a sada ih učim da se uvek bore za svoja prava, da ne daju na sebe, da nikada ne diraju prve, ali da se brane i da uzvrate kada je to potrebno



Budući da sam radila na dan naše godišnjice, nakon praznika Andrej, Blankica i ja putujemo na Tenerife. Radujem se našem zajedničkom odmoru i jedva ga čekam, zaista ćemo uživati u njemu. Da budem iskrena, proletele su mi ove tri godine u braku. Dosta toga se dešavalo, oboje smo često bili na putu, selili smo se, nije baš uvek bilo lako. Izdržali smo brojna iskušenja i pobedili sve prepreke koje su samo učvrstile našu ljubav. Uz Andreja sam sazrela i ojačala, sve kockice su mi se složile, sada sam mnogo sigurnija i mirnija
Kao i u svakom odnosu i mi umemo ponekada da se posvađamo, ali otvorenim razgovorom rešavamo sve probleme. Ponekad se desi da se naljutim, pa ćutim ili jedno drugo ignorišemo, ali to nikada ne traje dugo. Kada ohladimo glavu i smireno kažemo sve što imamo, lako se nađe rešenje za sve. Bitna je komunikacija, poštovanje, razumevanje, kompromis i, naravno, ljubav bez koje nema ničega



U januaru punim četrdeset prvu, a imam ćerku koja koja ima dvadeset godina. Mislim da sam završila sa rađanjem, ali nikad ne reci nikad. Ipak, za sada ne planiram četvrto dete

Piše: Milca Prelević
makonda-tracker