Sanja Marinković: Svi su se plašili više od mene

Ne sluteći da će doći do brutalnog masakra u Parizu, voditeljka Sanja Marinković otputovala je sa sinom u Francusku, ali sve vreme više je strahovala za brata koji se nalazio u blizini restorana ispred koga je eksplodirala bomba

Strahinja i ja poleteli smo avionom za Pariz i jednu fotografiju okačili smo još dok smo bili u avionu. Nismo znali da će nas tamo dočekati vanredno stanje. Kada smo došli u Francusku, moj sin i ja otišli smo na večeru i ništa nismo primetili. Tek kada sam se vratila u sobu i priključila se na internet, primetila sam da mi stižu poruke od mojih prijatelja sa pitanjem da li sam dobro... Nisam verovala da se događa nešto tako ozbiljno, jer je grad normalno funkcionisao. Međutim, kada mi je sestra iz Londona poslala poruku, bilo mi je jasno da situacija nije bezazlena. Upalila sam televizor i imala šta da vidim: sirene, haos po ulicama, buka, vika... Pratila sam vesti i zapitala se šta da radim? Roditelji su insistirali na tome da se odmah vratim, međutim, sve je bilo zatvoreno pa sam shvatila da u tom trenutku povratak nije moguć. Moj muž jedini je odreagovao racionalno i rekao: Veruj mi, sve će se to do ujutru smiriti. Dežurala sam celu noć, ali sve se polako stišalo
Dok sam se vozila do grada, prolazila sam pored stadiona upravo u momentu kada se desio teroristički napad. U tom trenutku nisam znala o čemu je reč, ali bilo mi je sumnjivo jer na tom delu auto-puta nikada nije tolika gužva. Svi su razgovarali telefonima i nešto komentarisali. Čak sam pomislila da je to zbog utakmice i kako je neki problem oko toga nastao. Iskreno, uopšte se nisam uplašila, verovatno zbog toga što nisam bila svesna šta se sve događa samo nekoliko ulica dalje –

- U petak uveče u mojoj porodici opet je nastala panika jer je moj brat Igor Mladenović, koji živi u Parizu, bio u restoranu pored onog u kom je eksplodirala bomba. Ljudi su iz njega izlazili i govorili da je sve puno mrtvih. On je do jutra bio u stanu vlasnika tog ugostiteljskog objekta sa još nekim ljudima jer niko nije mogao da izađe. Kasnije, kada se sve završilo, davao je izjave svim svetskim medijima, ali i televiziji Pink, jer je bio najbliži mestu dešavanja. 

Kada se Strahinja probudio, sve je bilo normalno i ljudi su uobičajeno funkcionisali. Robne kuće bile su pune, a čak je i u Diznijevoj radnji bilo mnogo dece. Jedino je policije i vojske bilo mnogo i oni su pretresali građane ispred svakog restorana. Tek tada osetila sam neku napetost, ali niko nije paničio kao što je to u našim medijima predstavljeno. Pretresali su nas ispred svakog lokala u koji smo ulazila, čak i Strahinju. Neprijatno sam se osećala jedino zbog poruka i te atmosfere koja je stizala iz Beograda. U nedelju smo svi zajedno izašli na porodični ručak, jer nisam želela da sa sinom idem na aerodrom i paničim bez razloga. Inače, ja sam osoba koja reaguje sa zakašnjenjem, pa sam tek drugi dan posle napada shvatila šta je sve moglo da se desi. Više su se za nas brinuli članovi moje porodice i prijatelji nego što sam se ja uplašila. Imala sam veliku podršku prijatelja koji su se danonoćno nudili da mi pomognu da izađem iz Pariza

Piše: Ksenija Konić