Tri decenije od smrti

Životna priča Zorana Radmilovića: Umreću onog dana kada prestanem da igram

0
21. jula 1985. godine, glumački svet ostao je bez čuvenog Zorana Radmilovića, koga je publika obožavala a kolege mu se divile, dok je on do samog kraja bio svoj zbog čega je bio naročito poštovan i voljen, kako za života, tako i posle smrti
Zoran Radmilović, foto: Story press
Zoran Radmilović, foto: Story press
Lola Libar.
Komarac Andora Posle pada

Ana Radmilović: Nedostaje mi tata kao sagovornik



Čudnoj devojci


Ana Radmilović: Sećanja na dragog brkatog tatu

Ibijade

Ana Radmilović: Ceo život mi fali tata



- Za mene se može reći da sam rodonačelnik psovača sa scene. Jedan od prvih, svakako, koji je i na taj način počeo da komunicira sa gledalištem. Ali, čudno je to da se niko nikada nije zapitao kome su te psovke zapravo upućene i šta su one?
To je, u stvari, jedna vrsta optužbe upućena takozvanim  kritičarima koji su samo neminovni produkt jadnog stanja duha. Optužujem ih za glupost i površnost, za lenjost duha i tela, zbog toga što često nemaju dovoljno znanja o predmetu kojim se bave, a to je nažalost pozorište, za nezainteresovanost. U celokupnoj istoriji naše umetnosti,  ta nezainteresovanost predmetom svog interesovanja postoji samo u srpskoj, odnosno  beogradskoj kritici. Ima i svetlih izuzetaka, ali to je malo u celoj toj smejuriji



Kompletnu životnu priču Zorana Radmilovića pročitajte u novom, 513. broju magazina Story koji je u prodaji od petka, 17. jula 

Piše: Milica Prelević


Pogledajte i šta su Seka Sablić,  Aljoša Vučković, Petar Kralj i Ana Radmilović rekli o Zoranu Radmiloviću:  


makonda-tracker