- Ne znam više šta da mu radim. Mogu ja da pričam koliko hoću, mogu da umrem pričajući, ali ne vredi. On tera svoje i radi ono što je naumio, ne misli kako to na majku utiče. Precrkla sam od straha, po ko zna koji put. Skače kao majmun. Gde vidi visinu, on juri kao sumanut, da skoči i nikako ne može miran. Voli izazove i tu nema spasa, ni pomoći. Srlja u opasne situacije, obožava avanture i izazove. Ja nikad nisam bila takva, nisam bila hrabra, bežala sam od opasnosti. Često se pitam kako do sada nisam poludela od brige. Jednog dana ću svarno precrći od straha. Kad to deci kažem, oni samo odmahnu rukama i kažu: Ma nećeš, ti si na tvog dedu, a on je živeo 114 godina!
- Šijan je brinuo o deci, bio je divan otac, obožavao je i Jelenu i Mirka i Zoranu. Poginuo je pre 16 godina i deca i ja smo posle njegove smrti bili prepušteni sami sebi. Borila sam se kroz život samo sa jednom mišlju - da Mirko i Zorana ne ostanu siročići, jer imaju samo mene. Ma, kroz pakao sam prošla. Živela sam po podrumima, gladovala, trpela, rintala, svašta doživljavala i preživljavala. Bezbroj puta sam rekla - ne daj, bože, nikom moju sudbinu. Samo ja znam kako mi je bilo. Ali, eto, izborila sam se. Deca su mi zdrava i prava, ponosna sam na njih. U ovo vreme, roditeljima je teško da izađu na kraj sa jednim detetom, a ja sam sama izgurala njih troje. Sad, što moj sin Mirko jednom godišnje napravi cirkus od kojeg ne mogu da se oporavim nedeljama, sve to ide u rok roditeljske službe. Pravi mladalačke gluposti, ali nije ni drogiran, ni lud.
- Ne mogu ja tu ništa. Pišu se o Mirku neistine, ali ipak ima i mnogo toga tačnog. Kad poludim, posle nekog Mirkovog cirkusa, kumim i molim novinare da ga ostave na miru, jer on nije javna ličnost, ali džaba. Ne mogu da kažem ništa loše o svom detetu, dobar je on. Koje bi dete bez pogovora pristalo da ga majka svaki čas testira na drogu, bez pogovora? On pristaje, a jedini komentar mu je da bacam pare bez veze. Čak ni ne puši, pa se svađamo zbog mojih cigareta
( Vestionline )
