- Raspuste smo provodili u Crnoj Gori, gde smo držali luna-park za decu, to je za nas bila prava letnja avantura. Jedan čovek bio je dužan ocu i umesto novca ponudio mu je ringišpil. Imala sam tada četiri godine i tata me je svuda vodio sa sobom. Pošto nisam htela da siđem s malog ringišpila, vlasnik je rekao mom ocu: Hoćeš da ti dam ringišpil pošto Bojana neće da siđe sa njega? Ubeđivao ga je da će tako obradovati mene i da će brzo povratiti novac. Tata je najpre odbijao, jer se nije bavio time pošto je po profesiji muzičar, ali na kraju ipak je prihvatio iz šale, pa smo celu sezonu išli po vašarima u Srbiji. Kao devojčici to mi je bilo interesantno, jer ispod ringišpila postoji ozvučenje i neko ko govori: Udaljite se od korpe, najavljuje vožnju, objavljuje ko je srušio Paju Patka... Tata je zbog vašara i gužve stavio dve zvučne kutije i kasete. U jednom trenutku uzela sam mikrofon i počela da pevam da on to i ne zna. To je na neki način moj prvi nastup i izuzetno mi se dopalo kad su ljudi počeli da se okupljaju, slušaju i aplaudiraju
- Tata je želeo da budem obrazovan muzičar. Prvo je starija sestra Tijana krenula u muzičku školu, pa je shvatila da je klavir ne zanima, a ja nisam bila dovoljno tvrdoglava da odustanem čim sam shvatila da to ne želim. Završila sam klasičnu gitaru, lautu i renesansno pevanje. Kao svaki tinejdžer, prolazila sam kroz faze kad nisam htela da vežbam. Sada umem da sviram korektno, ali nisam Pako de Lusija. Ipak, pred kraj srednje škole shvatila sam da se mnogo bolje osećam dok pevam. Tada je postojala mogućnost da idem na muzičku akademiju u Grac, ali isprečili su se brojni problemi, prvo finansijski, a potom i zdravstveni, imala sam problem sa žuči. Svašta se dešavalo, bio je to neki sumanut period, u koju god avanturu da sam krenula, nešto bi se isprečilo. Godinu dana posle muzičke škole nisam išla na fakultet i bila sam u čudnom raspoloženju. Kada je došao moj drug i rekao mi kako treba da počnem da pevam, odgovorila sam mu: Kako misliš da pevam kad mi nije ni do čega, imala sam operaciju žuči? Ipak, nakon pobede na karaokama u Bitefu počela sam da nastupam po klubovima, a onda je započela moja klupska karijera.
Evrosongu Ceo svet je moj, Beauty Never Lie.
- Htela bih već sad da budem potpuno spremna. Mi smo u raznim pripremama, priča se o scenskom nastupu, sužavamo izbore... Želim da sve bude perfektno i veoma sam uzbuđena. Starija sestra nedavno me je verbalno išamarala jer je očigledno shvatila kako meni ništa nije jasno. Rekla mi je: Bojana, ti znaš da tvojim likom i delom predstavljaš zemlju. Veoma sam svesna te činjenice sada, bitno mi je da ostanem hladne glave i uradim sve kako treba
Piše: Ksenija Konić
( Story )
