Ne dirajte mi u rane. Nemam snage da se čujem sa Ksenijinom majkom. Kako vreme prolazi, sve mi je teže. Čini mi se da u početku nisam ni bio svestan količine bola koju je donela ova tragedija, ali kako vreme prolazi, sve više mi nedostaje moj Filip
Njegova soba i dalje je netaknuta. Tamo gotovo da ne ulazimo. Čuvamo slike i uspomene na njega. Ohrabruje nas samo činjenica da ga prijatelji nisu zaboravili već nas često posećuju. U stalnom smo kontaktu s Gogom, ona nas obilazi. Dolazi nam i Petar, koji brine o nama nakon Filipove smrti. Šta ćemo, preživljavamo -
Goga Sekulić
TUGA ZA KSENIJOM I FILIPOM NIKAD NEĆE PROĆI
Bane Dević
NIŠTA SE NIJE PROMENILO, KSENIJA MI I DALJE NEDOSTAJE!
( Kurir )