- U aprilu slavim jubilarni rođendan. Osećam se odlično, ali moram da kažem kako ne mogu da izgovorim broj četrdeset, verovatno zato što nemam utisak da imam toliko godina. Kada izgovorim četiri decenije, to mi zvuči mnogo, a ja se osećam kao da mi se vraća energija koju sam imala sa devetnaest ili dvadeset godina. Tip sam žene koja sa svojim životnim iskustvom i produhovljenošću bukvalno dobija s vremenom jer sam takav karakter i temperament. Mislim da vreme radi za mene, bolje se osećam i izgledam lepše nego pre 15 godina. Tridesete godine bile su mi lepe, ali i teške, imala sam uspona i padova i stekla ogromno iskustvo. Tokom te decenije dosta sam naučila i zbog toga znam kako ću dočekati svoj četrdeseti rođendan i šta ću samoj sebi reći, ali to još uvek neću da vam otkrijem
- U ljubavi nema ništa novo. Zapravo, ništa konkretno, kada bude trebalo nešto da se desi, to će se i dogoditi. Na to gledam kao na z atišje pred buru. Mislim da je žena ta koja bira. Volim flert, on mi je izazov i igra, ali mora biti uzajaman da bi se rodila ljubav.
Ako trudnoća treba da se desi, dogodiće se, ako ne treba, neće.
- Naravno da želim da budem majka. Otkucavanje biološkog sata svaka žena oseti mnogo pre četrdesetog rođendana. U jednom momentu potpuno sam rasterećena i smatram da sam tek sada spremna za majčinstvo i mislim da ne može ništa da mi naškodi, a u drugom trenutku uhvati me panika, čak i paranoja dok čitam tekstove o rizičnim trudnoćama posle 35. godine i shvatim da treba biti obazriv. Pošto sam inače tip koji smatra da sve u životu, pa i strahove, pobeđujemo unutrašnjom verom, ljubavlju, kao i psihom, mislim da me trudnoća tek očekuje.
- Drago mi je što sam na početku karijere uspela da sačuvam od javnosti da imam dijabetes i što sam progovorila o tome kada sam htela, ali i kada je to imalo neku drugu svrhu i bilo povezano sa humanitarnom akcijom i pomoći ljudima, pogotovo mlađim. Nadam se da dajem primer nekome ko ima 25 godina i dijabetes tipa 1 kako može sve da postigne i živi sasvim normalno. I posle toliko godina života s tom bolešću nemam nijedan problem. Svi moji nalazi toliko su uredni da se moj endokrinolog na VMA svaki put iznenadi i kaže da po njima ne bi ni pomislio da imam dijabetes tipa 1. Zahvaljujem Bogu i imam sreće, verovatno zbog genetike, što mogu da živim normalno. Mislim da sam dijabetes pobedila svojom pozitivnom energijom i verovanjem da vam bolest ne može ništa ako joj se ne prepustite i ako se osećate zdravo. Volela bih da svi mladi ljudi veruju u istinitost ovih reči. Ako ih snađe nešto sa čim moraju da žive, neka samo idu dalje i ostvaruju svoje ciljeve i planove bez obzira na ono što im je dato, jer svima nama nešto je dato da bi nas sačuvalo od nekih možda gorih stvari
( Story )
