Ne strahujem od povreda, jer verujem da je strah osećanje koje privlači ružne događaje, ali mi se ipak ove godine, drugog dana skijanja, dogodio jedan peh. Na stazi me je u punoj brzini bukvalno pokupio jedan stariji gospodini, pala sam i od siline udarca sam se onesvestila. Kada sam došla sebi imala sam amneziju koja je trajala čitavih pola sata. Tokom tog vremena nisam znala gde se nalazim, ko sam, i kako sam uopšte tu dopsle. Svi oko mene su se voma uplašili. Inače nikada nisam verovala u to kako se dešavaju amneziji, a i kako je nemoguće da se nešto takvo baš meni desi, ali izgleda da sam se baš dobro udarila pri padu. Ipak, nakon pola sata na nesreću mnogih vratilo mi se sećanje
Na zimovanju smo se provodili zajedno sa našim prijateljima, tokom dana najviše vremena boravili smo na stazama koje su odlično uređene i to u ukupnoj dužini od 200 kilometara. Poslužilo nas je i odlično vreme, a i snežni pokrivač. Pošto se zatvore staze vraćali smo se u apartmane u okviru kojih smo imali spa centar i bazen na otvorenom, a dok su moji prijatelji uveče ispijali vino, ja sam im spremala večeru
Prvi put sam pokušala da stanem na skije još 1999. godine, kada sam sa tadašnjim dečkom otputovala na Jahorinu, ali tada smo tokom svih pet dana bili okruženim blatom. Posle toga sam 2011. godine otputovala u Austriju, gde sam imala prva četiri časa skijanja i od tog trenutka sam zaljubljena u ovaj sport. Prošle godine tokom letovanja u Poreču dok su se deca kupala, Raša i ja smo samo razmišljali o skijanju, eto dokle ide moja ljubav prema aktivnom zimovanju
U zimskoj družini u kojoj smo bili i mi, najbolji skijaš je naš prijatelj Joca, ali pošto je on reli vozač i brzina mu nije strana on je van konkurencije. Posle njega najbolja je na skijama bila Lena, zbog čega sam izuzetno ponosna na nju i kao mama, i kao skijašica. Oslobodila se straha i sa svojim drugarom Aleksandrom bila je brža od svih nas zajedno. Sigurno ćemo do kraja ovogodišnje zimske sezone otputovati na još jedan ski vikend Tajno moja
