- U susret praznicima, pomislila sam kako bi bilo idealno da sedmodnevni odmor provedemo u gradu o kom sam maštala još u detinjstvu, kada mi je tata iz Diznilenda donosio najlepše lutke i suvenire. Prvih šest dana bilo nam je božanstveno, sve do tog 7. januara. U sredu je bio pravoslavni Božić, ujedno i poslednji dan našeg boravka u Parizu. Let za Beograd imali smo tek u kasnim večernjim časovima, pa smo pred sobom imali ceo dan. Na Jelisejskim poljima zatekla nas je vest o užasnoj tragediji. Da se nešto ozbiljno dešava shvatila sam videvši brojne propuštene pozive i poruke na telefonu. Tada sam porazgovarala s nekolicinom ljudi u lokalnom bistrou koji su mi objasnili šta se upravo desilo, a u tom momentu internet su preplavile vesti o strašnom činu terorizma i stradanju novinara i policajaca
- Malo je reći da su ljudi bili užasnuti. Među žiteljima grada, ali i turistima, zavladali su šok i neverica, a dotadašnju euforiju i praznično raspoloženje zamenili su tuga, napetost i očaj. Ceo taj dan proveli smo na ulicama Pariza, u samom srcu grada, pokušavajući da dođemo do što više informacija, a potom i odgovorimo na telefonske pozive. Članovi moje porodice bili su veoma zabrinuti, naročito zbog toga što se u prvi mah nisam javljala na telefon. Među prvima pozvao nas je Predrag Peruničić, naš proslavljeni rukometaš i državni sekretar za sport. Svima je laknulo kada su čuli da smo dobro
- U prvi mah od šoka nismo mogli da poverujemo šta se zbilo nedaleko od nas i u tom momentu zaista nisam ni pomislila na svoju bezbednost. Isključivo sam razmišljala o stradalima, razmerama ovakve tragedije, bolu koji je prouzrokovala i nesagledivim posledicama koje će ostaviti. Svi smo mi svesni činjenice da živimo u vreme velikog nesporazuma civilizacija, kako kaže novinar Boško Jakšić. Doduše, to nam nekada deluje daleko, sve dok se ne nađete u ovakvoj situaciji i tada shvatite da je opasnost stvarna, gotovo opipljiva, tu pored nas. Nakon prvobitnog šoka, veoma brzo se osvrnete oko sebe i to uvidite
- Kao čovek, oštro se suprotstavljam međuverskoj mržnji i netoleranciji, generalizacijama i predrasudama zasnovanim na religiji ili boji kože. Kao novinar, kažem da je hrabrost majka novinarstva, a pravo na slobodno izražavanje pravo svih nas. Mi smo bili baš tu, u samom srcu grada i epicentru dešavanja. U tom trenutku, poput svih ljudi zdravih pogleda i shvatanja, nisam razmišljala kao turista ili novinar, već kao čovek koji želi da pomogne
- Nažalost, za tako nešto nije bilo mogućnosti, s obzirom na to da smo oko devet uveče imali let avionom s aerodroma Šarl de Gol za Beograd. Da smo kojim slučajem te večeri ostali u Parizu, naravno da bismo im se pridružili. Uprkos gorkom ukusu u ustima, kada je avion poleteo, shvatila sam da mi je žao što smo otišli. Iako smo želeli da ostanemo na licu mesta, kontrola do aerodroma bila je pojačana pa smo morali da krenemo ranije nego što smo planirali
- Pariz je magičan i predivan, grad različitosti, kontrasta i istorije. Sve ovo što se izdešavalo tokom poslednjih časova našeg boravka u francuskoj prestonici, ni na koji način ne može da pokvari veličanstveni utisak koji je na mene ostavio. Odlično smo se proveli i videli sve ono što smo planirali, ali i mnogo više od toga. Tokom sedmodnevnog boravka, poslužilo nas je vreme pa smo, izuzimajući poslednje sate, uspeli da uživamo u svim čarima ove svetske metropole
Piše: Milica Prelević
( Story.rs )