Bilo je svega u mojoj karijeri, ali ima jedna priča koje se setila moja majka. Jednog dana otvorila je vrata i ispred njih je bila devojka u venčanici, sa papirima u rukama, ali i muškarcem kraj sebe koji je bio zadužen da bude kum. Nisam bio kod kuće, a ta devojka je rekla: Ja sam došla da se udam. Moja majka je zbunjeno odgovorila: Zdravko još nije za ženidbu. Bilo je raznih situacija, od upadanja u hotelske sobe i praćenja do dobacivanja Story.
Za Beograd sam vezan još iz gimnazijskih dana kada sam u njega dolazio sa raznim sekcijama. Bilo je veoma važno kad se vratimo kući da se hvalimo gde smo bili. Prvi put sam na prestoničko tlo kročio kao učenik sedmog razreda, kada su nas dovodili na godišnjicu oslobođenja Beograda. Kasnije sam kao pevač Korni grupe, a zatim i kao pevač kojeg su sve više tražili beogradski mediji, polako postajao Beograđanin. Taj grad mi je pomogao da uspem na javnoj sceni. Sarajevo mi je bio dom, a Beograd i kuća i poslovno uporište u kojem sam vremenom sticao sve više i više prijatelja, ali i poznanstva sa devojkama
Kad sam bio mali, govorio sam da ću kad napunim četrdestet godina živeti na moru. Tada sam još bio sa roditeljima u Sarajevu, gradu okruženom fantastičnim planinama, ali je vazduh uvek bio zagađen. Olakšavajuća okolnost je bila ta što nam je more vremenom postajalo sve bliže, pa nam je preko Jablanice bilo potrebno svega dva sata do Dubrovnika. Iz rodnog grada sam se odjavio 1984. i prijavio se u Sloveniji gde sam ostao skoro dve godine
