Abida
Draga moja majko, evo pokušaću u nekoliko rečenica da se oprostim od tebe. Pisala sam ti ovo pismo sto puta otkako si otišla i isto toliko puta ga bacala zato što nijedno nije bilo dovoljno dobro da ti se njime obratim, da opišem koliko smo te voleli, koliko te volimo i koliko nam nedostaješ. Nikako ne mogu da se oprostim od tebe, ali ti znaš da si bila i ostaćeš u našim srcima dok dišemo. Tu smo da te ispratimo na tvoj večni počinak. Možeš da budeš bez brige jer si iza sebe ostavila decu, unučiće, praunučiće, zetove i prijatelje koji nastavljaju tvoju tradiciju negovanja i vaspitavanja porodice s ljubavlju, hrabrošću i snagom koja je samo tebi bila svojstvena
Tvoja ljubav bila je za nas snaga, tvoja snaga podstrek, tvoj podstrek i podrška vetar u leđa da ostvarimo svoje snove. Tvoja lepota i dobrota za mene su uvek bili imperativ i filozofija života jedne žene.
Verujem da se sada odmaraš i da si s našim dragim tatom, familijom i prijateljima. Pozdravi ih sve. Vole te tvoji naslednici Faruk, Faketa i Fahreta. Majko moja mila, počivaj u miru, nosićemo te u srcu dok smo živi
Slobodan Boba Živojinović Viktor
Majka me je učila da sve što je ružno ne bi trebalo da se sazna kako se ljudi ne bi naslađivali mojim mukama. Nemam neke velike životne tajne koje bi specijalno trebalo da se kriju, ali čuvam ono što je zaista intimno
Piše: Piše: Ksenija Konić
