Ovo baš nikada nisam radila,ali za sve postoji prvi put. Usijao mi se telefon od jutros, čudno, sve neki nepoznati, fiksni brojevi u pitanju... Gde gori zapitah se, pa ubrzo i saznah. Uvek sam bila iskrena i otvorena u saradnji sa medijima, neki ljudi iz posla su mi i prijatelji. Moj privatni život je uvek bio na izvol'te baš svima. Svaki novinar mogao je da piše o meni baš sve što želi (zna se, retko tužim, samo kada baš preteraju pa izmisle da sam recimo na Ibici sa drugaricama a u društvu kontraverznih biznismena). Ne tuzim ni kada sam u paralelnoj vezi godinu dana, ne tužim kada sam ljubavnica oženjenog fudbalera kog ne poznajem, ne tužim ni kada sam u vezi sa svim svojim prijateljima. Moj život nije savršen, nisam savršena ni ja. Niste imali obzira prema meni kada sam prolazila doslovno kroz pakao, bilo je važno uslikati što bolniju grimasu na mom licu i uspeli ste. Niste imali obzira kada sam htela da pomognem sebi, stanem pred sve vas, otvorim srce i dušu i želudac i sve ostale organe,pa dok sam lila najiskrenije i najbolnije suze pred čitavom državom uživo a vi ste me već sutra nazvali vrhunskom lažljivicom, manipulatorkom i folitankinjom. Sada sam zaljubljena i volim jednog dečka. On je najbolja osoba koju sam u životu srela. Neću da pričam o njemu za novine, neću da se kezim sa naslovnih strana sa njim, neću da idem na javne događaje sa njim. Ali to nije razlog da ga ponižavate, pravite od njega nešto što zaista nije i kada vam zafali priča, pustite kako sam ga izbacila iz stana sa sve kesama kroz prozor. Nemojte to raditi. Za sve ove godine saradnje imajte malo obzira i poštovanja. Najveće ljubavi su tihe...dopustite mi da ovu svoju tiho živim. A kada sam na sceni-gazite! Ljubi vas Nale
