Višu devojačku školu Univerzitetu u Cirihu Državnu politehničku školu . Bila je peta žena koja je uspela da upiše ovu školu. Tu je upoznala tri i po godine mlađeg nemačkog Jevrejina Alberta Ajnštajna. Ona je imala 21, a on 17 godina kada su počeli da se druže, a prve tri godine bili su samo dobri prijatelji koji su često zajedno učili u njenoj sobi, razmenjivali matematičke ideje i svirali, ona klavir, a on violinu.
a kod profesora Hermana Minkovskog izučavala je četvorodimenzionalnu geometriju, koja je matematička osnova teorije relativiteta.
Njegova majka nije mogla da podnese pomisao da će jedna Srpkinja pravoslavne vere ući u njihovu pristojnu porodicu i do kraja života smatrala je da ona nije dostojna supruga za njenog sina, kao i da će uz nju njen mezimac proćerdati život.
. Ponovo je pokušala da položi diplomski ispit 1901. godine, u šestom mesecu trudnoće, zbog čega je trajno isključena s Politehnikuma.
Pošto je Ajnštajn bio nezaposlen, a nisu bili venčani, Mileva je otputovala u Novi Sad kod roditelja gde se spremala za porođaj. Njih dvoje nisu prestali da se dopisuju, s tim što bi on svako pismo završavao zadatkom čije rešenje traži od nje. Je li zdrava, kakve su joj okice, na koga od nas dvoje više liči? Toliko je volim, a još je i ne poznajem!
Venčali su se 6. januara 1903. u gradskoj opštini u Bernu pošto je on dobio posao u Patentnom zavodu. Neposredno pre venčanja mala Lizerl je dobila šarlah i umrla je u septembru 1903. godine. Ajnštajn je nikada nije video. Međutim, postoji teza da su je usvojili Milevini prijatelji Helena i Milivoje Savić iz Beograda. Naime, za postojanje prvog Albertovog i Milevinog deteta, male Elizabet - Lizerl, saznalo se tek krajem osamdesetih godina 20. veka kada su objavljena njihova ljubavna pisma u arhivi Ajnštajnovih dokumenata, koja su čuvana u Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu.
U mnogobrojnim pismima Mileva se detaljno raspituje za Julkicu, Heleninu ćerku, i često joj deli savete kako da je vaspitava, dok njenu mlađu ćerkicu Zoru uzgred pominje. Ona u jednom pismu Heleni kaže: Moja velika želja je da ih delimo zajedno. Julki se zaista moram diviti, ali molim te budite ipak oprezni da se ona suviše ne napreže sama sam imala gorka iskustva takve vrste i pomalo sam bojažljiva, no Julka ima tebe koja sigurno motriš na nju
O Braunovom kretanju, Fotoelektrični efekat, Posebna teorija relativiteta E=mc2 Ljudi koji su imali ove radove u rukama tvrdili su da su potpisani sa Ajnštajn-Mariti, što je bilo prezime pod kojim je Mileva upisana u Gradski registar Kantona Cirih.
Tada su počele i prve trzavice u braku, jer je Ajnštajn, inače veliki ljubitelj žena, započeo prepisku s bivšom devojkom. Prividna sreća zavladala je rođenjem sina Eduarda 1910. godine. Ipak, kada su saznali da je on rođen sa šizofrenijom, njihovi odnosi su zahladneli, a Mileva je postajala sve očajnija.
Ubrzo su se preselili u Prag, gde je Ajnštajn postavljen za redovnog profesora na Univerzitetu Karl Ferdinand.
Ajnštajn: Njegov život i univerzum Takođe, tražio joj je da se odrekne svih ličnih veza sa njim, osim ako one nisu neophodne zbog socijalnih razloga, a uz to je morala da poštuje sledeća pravila koja joj je napisao na papiru:
- Nećeš očekivati nikakvu intimnost od mene, niti ćeš mi bilo šta prigovarati. Prestaćeš da razgovaraš sa mnom ako to budem zahtevao. Napustićeš moju spavaću i radnu sobu ako to budem zahtevao istog trena bez protesta. Pruske akademije nauka Univerzitetu u Berlinu
Pred samo izbijanje Prvog svetskog rata, Mileva se spakovala i s decom vratila u Cirih, a Albert je ostao sa Elzom i završio opštu teoriju relativnosti. Kada je 1916. od Mileve zatražio razvod, ona se razbolela. Pristala je da se razvedu tek dve godine kasnije. Dogovorili su se da, ukoliko Albert dobije Nobelovu nagradu, da Milevi novac, tako da su se zvanično razveli 1919, kada se Ajnštajn oženio Elzom.
- Stvarno si me dobro nasmejala kada si počela da pretiš tvojim sećanjima. Zar ti zaista nikad makar na trenutak ne sine da niko ne bi ni pet para davao za tvoja lupetanja da čovek s kojim imaš posla nije ostvario nešto važno? Kada je neko niko i ništa, onda tu nema ništa više da se kaže, ali onda taj neko treba da bude skroman i da zaveže. Savetujem ti da postupiš tako.
U redu, onda ću da napišem tvoju autobiografiju. Moram da živim od nečeg
Mileva je konačno sinovima i sebi mogla da obezbedi pristojan život. Njihov mlađi naslenik Eduardo sve česće je imao napade šizofrenije, a usled lečenja elektrošokovima, um mu je trajno bio oštećen, tako da je ostatak života proveo na klinici.
Berkli Pred sam kraj života, Mileva je prodala i kuću u kojoj je živela, a iako su se dogovorili da podele novac od prodaje, Albertu nije poslala ništa, već je želela da obezbedi svog starijeg sina
Umrla je 4. avgusta 1948. u Cirihu, gde je na groblju Nordhajm sahranjena po pravoslavnim običajima.
To su učinili ljudi koji su po Ajnštajnovom testamentu zaduženi da brinu o njegovoj zaostavštini. Tek kasnije je otkriveno da u jednom od pisama on piše Milevi kako će biti srećan kada zajedno završe njihovu teoriju.
I danas, 66 godina posle njene smrti, brojni naši i strani biografi veoma uvažavaju ovu srpsku naučnicu, a neki čak tvrde da je zapravo ona majka teorije relativiteta. Njena rečenica Da život od nekoga stvori biser, a od nekog ljuštru, koju odbacuje kada biser sazre, možda i najbolje opisuje koliko je zapravo patila i koliko je njen životni put bio težak.
Piše: Milica Prelević
