Talenat i smelost u uvođenju novina u odevanje bili su ključ uspeha jedne od najčuvenijih dizajnerki prošlog veka Gabrijele Boner Koko Šanel koja je uspela da izgradi modnu imperiju postavljajući standarde koji ni nakon nekoliko decenija ne zastarevaju.
Proslavila se kao kreatorka koja je šila odeću što jednostavnijih krojeva, ali je nasuprot tome, život ove dame istančanog ukusa bio prilično komplikovan, ispunjen različitim obrtima, nedaćama, ali i lepim trenucima.
Najveće kontroverze vezane za njeno ime potiču iz Drugog svetskog rata kada je bila u vezi sa nemačkim oficirom i nacističkim špijunom Hansom Ginterom fon Dinklageom, što su joj mnogi zamerili, ali čak ni ta mrlja u njenoj biografiji nije mogla da pomuti slavu i ospori nesumnjivi talenat.
Legendarna Koko Šanel rođena je 19. avgusta 1883. godine u gradiću Somiru na zapadu Francuske u veoma siromašnoj porodici. Njen otac Albert bio je trgovački putnik, dok je majka Žana Devol radila kao pralja.
Proslavljena crnka imala je čak petoro braće i sestara, godinu dana stariju Žilijen, četiri godine mlađu Antoanetu, dve godine mlađeg Alfonsa, šest godina mlađeg Lisjena i Ogistena od kojeg je bila starija devet godina. Prve ozbiljne životne probleme Koko je iskusila već sa dvanaest godina kada je njena majka umrla od tuberkuloze. Zbog velikog siromaštva, njen otac morao je da napusti dom kako bi obavljao posao trgovačkog putnika i na taj način hranio porodicu, a pošto nije imao ko da se brine o mališanima, oni su brzo završili u domovima za nezbrinutu decu.
Buduća dizajnerka provela je sedam godina u sirotištu pri katoličkom manastiru u gradiću Obazen gde je i naučila krojački zanat koji će joj kasnije doneti svetsku slavu. Devojke koje su u to vreme živele s njom svojevremeno su otkrile kako je Gabrijel vrlo brzo naučila da šije i kako je bila u tome mnogo spretnija i brža čak i od časnih sestara. Manastir je napustila s devetnaest godina i zaposlila se u lokalnoj krojačkoj radnji. Na prvom radnom mestu upoznala je poznatog francuskog zavodnika i milionera, dve godine starijeg Etjena Balzana, s kojim je uplovila u vezu.
On je mladoj devojci otkrio sve lepote bogataškog života, a često joj je poklanjao skupocene haljine, dijamante i bisere. Pošto su počeli da žive zajedno, njihova veza postala je ozbiljna pa je Gabrijel napustila posao, ali se posvetila dizajniranju šešira, što joj je isprva bio samo hobi. Međutim, kasnije se više zainteresovala za taj posao i sa dvadeset jednom godinom odlučila je da napusti bogatog izabranika i ispuni svoju želju iz detinjstva - da se preseli u Pariz.
- Lako je razmišljati i maštati o nečemu, veoma je teško uraditi nešto značajno i dobro za sebe. Najteža stvar u životu zapravo je sprovođenje želje u delo - govorila je kreatorka koja je po odlasku u francusku prestonicu otvorila svoju prvu radnju gde je prodavala veoma moderne kišne kabanice i jakne.
Ipak, posao joj nije bio uspešan pa je morala da zatvori prodavnicu, a mali neuspeh joj je, umesto obeshrabrenja, dao veći podstrek da se bori za svoje mesto pod suncem. Zato je pred Prvi svetski rat stupila u kontakt s najboljim prijateljem svog bivšeg momka Etjena Balzana, takođe bogatašem i igračem pola Arturom Bojem Kapelom koga je brzo zavela i upustila se sa njim u romansu.
- Uspeh je uvek ostvariv pomoću onih koji nisu svesni da vam je njihova pomoć neophodna - jedna je od poznatih izjava ove za mnoge beskrupulozne žene koja je uz pomoć novog ljubavnika, sa kojim je ostala čak devet godina, otvorila svoju prvu prodavnicu šešira. Njen talenat prepoznale su mnoge glumice koje su popularizovale asesoare sve uspešnije Šanel.
Zato je otvorila još jednu prodavnicu u gradiću Dovilu na obali Atlantskog okeana, a ubrzo je dobila i svog prvog kupca iz aristokratskog društva, Martu, ćerku američkog diplomate Džona Džordža Aleksandra Lešmena. To je podstaklo Koko da kreira i prvu modnu liniju za žene.
Njeni modeli odlikovali su se jednostavnošću, iako je u to vreme svedenost u oblačenju bila rezervisana samo za muškarce. Za razliku od tadašnjeg raskošnog trenda, ona je pripadnicama lepšeg pola ponudila udobnu garderobu u kojoj su mogle nesmetano da se kreću, provode se, igraju, voze automobile...
- Jednostavnost je ključ istinske elegancije. Svojom odećom dala sam ženama nov smisao slobode. Odjednom su mogle prijatno da se osećaju u svom telu dok su ranije bile stegnute različitim korsetima i pojasevima - rekla je svojevremeno za magazin Harper`s Bazaar.
Njenu viziju slobodne i nezavisne žene dvadesetog veka koja ne živi u okovima, kako društvenim tako ni modnim, prihvatile su gotovo sve pripadnice aristokratije, što je bilo dovoljno da izgradi modnu imperiju koja i danas traje.
U tome joj je najviše pomogla Vera Lombardini, bogatašica koja je vodila poreklo od britanskih aristokrata i nemačkih veleposednika, koja je 1925. godine postala njena muza, popularizujući modu Koko Šanel.
Još jedan standard postavila je 1921. godine kada je lansirala parfem Chanel No 5, a kasnije su i ostali kreatori sledili njen primer proširujući svoju ponudu i kozmetičkim preparatima.
Međutim, život u visokom društvu naterao je Koko da zaboravi svoje korene i krije svoje poreklo. Izmislila je kako je odrasla u bogatoj porodici i da joj je otac bio izuzetno imućan trgovac.
Nikada nije govorila o tome da je odrasla u sirotištu, čak je tvrdila kako je deset godina mlađa, ali i to da joj je majka umrla kada je imala samo dve godine. S obzirom na to da je administrator prilikom njenog rođenja pogrešno napisao njeno ime, odnosno da se u opštinskim knjigama zvala Gabrijela Šanel, istina je otkrivena tek nakon što je umrla.
Nakon raskida sa Arturom Kapelom upoznala je Sergeja Djagiljeva, baletskog impresarija Igora Stravinskog s kojim se zabavljala u nakon Prvog svetskog rata, a njihova ljubavna priča nedavno je i ekranizovana. Kako su početkom Drugog svetskog rata svi evropski dizajneri zatvorili svoje prodavnice i legendarna Šanel je smatrala da nije vreme za modu pa je odlučila da odustane od svog posla.
Tokom nacističke okupacije Francuske živela je u hotelu Ritz. Najveća kontroverza u njenom životu desila se 1939. godine kada je počela da se zabavlja sa nemačkim oficirom i nacističkim špijunom Hansom Ginterom fon Dinklageom koji joj je omogućio da tokom rata bude bezbedna u Parizu i da njena vila na Francuskoj rivijeri ostane netaknuta.
Koko je 1943. godine ponovo stupila u kontakt s Verom Lombardini od koje je tražila da je upozna sa njenim rođakom Vinstonom Čerčilom koji je mogao da joj pomogne da ponovo pokrene posao u Britaniji.
Međutim, njena stara prijateljica odbila je da joj pomogne jer je bila ljuta na nju zbog afere sa nacistom. To je razbesnelo čuvenu dizajnerku pa je potegla svoje veze s Nemcima koji su uhapsili Lombardinijevu, optužili je da je engleski špijun i zatvorili. Kasnije je Koko bila uhapšena zbog ovog čina, ali joj nije bilo suđeno pošto su se za nju zauzeli članovi britanske kraljevske porodice.
Kada su je u jednom od posleratnih intervjua pitali zbog čega je izdala svoju prijateljicu i bivšu muzu koja joj je mnogo pomogla da izgradi svoje ime, ona je objasnila - Prijatelji? Ja nemam nijednog prijatelja.
Zbog kompromitovanja za vreme okupacije, tokom posleratnih godina nije mogla da povrati staru slavu i obožavanje. Zato se 1945. godine preselila u Švajcarsku, a njeni poslovni planovi bili su vezani uglavnom za Britaniju i Ameriku gde je imala najveći broj kupaca. Važna godina u njenom poslu bila je 1954. kada je u francuskoj prestonici ponovo počela da se nosi garderoba iz njene nove kolekcije, ali ju je i tada pratila mračna senka prošlosti.
Doživela je duboku starost, a umrla je 1971. u osamdeset osmoj godini od posledica srčanog udara i to upravo u svom apartmanu u hotelu Ritz u Parizu. Ipak, sahranjena je u Švajcarskoj, u oblasti Lozane, a na njenom spomeniku nalaze se lavovi koji simbolizuju njen horoskopski znak.
Piše: Moni Marković
