Nakon duge i teške bolesti, 5. maja u Kliničko-bolničkom centru Srbije, u sedamdeset drugoj godini preminuo je Timoti Džon Bajford, legendarni reditelj kultnih dečjih serija. Ovaj britanski režiser, scenarista i glumac koji je poslednje četiri decenije života proveo u Beogradu, zadužio je srpsku kulturu, a mnoge generacije odrastale su uz njegove serije Neven i Poletarac. Pre šest godina razboleo se od multipli mijeloma, zloćudne promene krvne plazme. Iako je bolest bila neizlečiva, uz ljubav i svesrdnu podršku svoj treće supruge Zorice Bajford (59), uspevao je da relativno normalno živi.
Poslednje dane svog života Timoti je proveo na hematološkom odeljenju KBC-a. Iako su ga nedavno otpustili iz bolnice, na insistiranje njegove supruge, tri dana pre smrti ponovo je hospitalizovan. Svaki atom snage Zorica je usmerila ka voljenom Timiju koji je zahvaljujući njoj pronalazio snagu da se bori za život.
- Kada sam mu došla u posetu nakon što su ga poslednji put hospitalizovali, Timi mi je rekao: Ja živim samo zato što se ti boriš za mene. Molim te, nemoj više. Trudila sam se da prečujem ono što je izgovorio. Nisam želela da verujem u njegove reči i svim srcem nadala sam se kako će i ovog puta uspeti da se oporavi.
Ipak, tog sudbonosnog dana u ranim jutarnjim časovima Zoricu je obuzelo osećanje koje kasnije nije znala tačno da opiše, ali to je bilo dovoljno da odmah krene u bolnicu. Insistirala je da uđe u bolničku sobu i vidi svog supruga, ali dočekala ju je bolna vest da njega više nema.
- Petog maja kao da sam predosetila Timijev kraj. Znala sam da se nešto s njim dešava. Nisam mogla da čekam posetu, već sam rano otišla u bolnicu. Nažalost, moje slutnje su se ispunile. Njegov krevet bio je prazan. Lekarka mi je saopštila da je moj suprug umro. Činilo mi se da gubim tlo pod nogama. Doktorka je nešto objašnjavala, ali ja sam mislila na čoveka koji me je usrećio, on mi je pružao toplinu, ljubav, inspiraciju. Naši zajednički trenuci nizali su mi se pred očima kao da je reč o nekom filmu – priča za Story Zorica ne uspevajući da zadrži suze.
- Nisam mogla, a nisam ni želela da prihvatim kako je svemu kraj. Ne verujem u to ni sada. Timi je dao jedan novi smisao mom životu. Učinio me je misaono i duhovno mnogo slobodnijom. Bili smo zaista srećni zajedno. Voleli smo iste stvari, slušali identičnu muziku i savršeno se razumeli. Disali smo i živeli kao jedno biće, zato ne prihvatam da me je napustio – dodaje supruga čuvenog reditelja čija je privatna, ali i poslovna biografija veoma impresivna.
Nakon prvog braka sa Engleskinjom Dženi s kojom je dobio sina Džastina, ovaj najomiljeniji beogradski Englez je zbog ljubavi prema Ljudmili - Mili Stanojević napustio Britaniju i preselio se u Beograd. Sa drugom suprugom dobio je sinove Andreja i Jovana, a danas svi njegovi naslednici žive u Londonu i uspešni su u svojim profesijama.
Na pragu sedme decenije upoznao je Zoricu Živanović s kojom je u braku proveo više od jedne decenije. Sreli su se sasvim slučajno, na snimanju CD-a za englesko-srpski medicinski rečnik koji je objavio United Collage. Zorica je pozajmila svoj glas, a Bajford je bio angažovan kao stručnjak.
Ovaj kultni scenarista i glumac dugo se borio sa kancerom, a o njegovoj bolesti pisalo se prošle godine kada je ostao bez neophodnog leka.
- Ako povremeno čujete vrisak sa Zvezdare, moguće je da sam to ja jer zavisim od određenog leka protiv bola kojeg više nema u apotekama. Znam da nisam sam, ali voleo bih da čujem za bilo kog političara koji je ostao bez leka od koga zavisi - pričao je tada Bajford, a na ličnom blogu svojevremeno je opisao i deo svog života.
- Kada sam se posle obilaska terena u Jugoslaviji vratio u London, izjavio sam da je Beograd najružniji i najprljaviji grad u kome sam ikad boravio i da me posle te serije sigurno nikada više neće videti. Ipak, rešio sam da napustim BBC i nastavim karijeru u Jugoslaviji. Razveo sam se i oženio Milom Stanojević, s kojom sam napisao scenarija za nekoliko dečjih serija koje sam i režirao, baš kao i nekoliko emisija za muzičku redakciju. Moj sin Andrea rodio se 1972. godine, a 1973. i Jovan. Tada sam režirao i montirao 13 epizoda Nevena inspirisanih istoimenim časopisom koji je uređivao Jovan Jovanović Zmaj. Sledilo je još 13 epizoda, a zatim serija Ljubiše Kozomare Babino unuče, za koju sam dobio nagradu za režiju na festivalu u Portorožu. Od 1978. do 1980. napisao sam scenario, režirao i montirao seriju Poletarac po istoimenom časopisu Duška Radovića koji je dobio glavnu nagradu na svetskom festivalu Prix Jeunesse u Minhenu. Zatim sam režirao u školskoj redakciji serije Mali programi i U zdravom telu, zdrav duh, u zabavnoj redakciji režirao sam Osvajanje sreće i za TV Sarajevo dečji serijal Nedeljni zabavnik.
Piše: Ksenija Konić
