- Ja sam Hurem. Večito različita. Voljena i omražena. Ona koja stvara i razara. Ona koja daje život i uzima ga. A sama sam od ropstva uspela da se popnem do vrha sveta. Prošla sam krot vatre i led. Ja sam ona koja je spaljivala i koja je gasila. Ja sam duh svih žena. Celo moje postojanje je sakriveno unutar moje ljubavi. Ja sam Hurem. Smrt zove moje ime. Osvrćem se i gledam iza sebe. Samo sam u ovoj ljubavi našla smisao svog života – ovim monologom popularna Hurem predoseća da se njen kraj bliži i da je vreme za večni počinak.
Njen voljeni sultan pati kao da sam umire. Seća se dana kada mu je prvi put pala u naručje, a onda Hurem definitivno napušta ovaj svet.
Publika je veoma teško podnela Huremin kraj uprkos svim njenim zlodelima, pa se u Turkoj plakalo kao nedavno posle smrti omiljenog princa Mustafe kojeg je pogubio sam sultan.
Mnogi su ocenili glumu Halita Ergenča u tim scenama kao besprekornu jer je izgledao kao da se zaista oprašta prvo do sina, a sada i od voljene supruge.
