Junakinja regionalnog glumišta, legendarna Mira Banjac (84), više od šezdeset godina svojim rolama kroji istoriju domaćeg pozorišta i kinematografije. Mnogi će se na pomen njenog imena setiti robijašice Marije, role u istoimenoj seriji koja ju je proslavila u bivšoj Jugoslaviji, a sedamdesetih godina prošlog veka publika je pamti dok je u Ateljeu 212 kraj Zorana Radmilovića igrala u Radovanu Trećem.
Čuvene su i njene uloge u ostvarenjima Balkanski špijun, Sećaš li se Doli Bel, Čuvar plaže u zimskom periodu, Veliki transport, Vukovar – jedna priča, Lepa sela lepo gore… Spada među retke glumce koji nikada nisu krili kako su voleli boemski život, tačnije kafane u kojima se nije ludovalo već družilo, pa i danas s ponosom govori: Čovek koji nema svoju kafanu i nije čovek. Mi smo uvek imali svoje kafanice, volela sam tu atmosferu i mislim da su to bila fina druženja. Mira je ovogodišnja dobitnica nagrade Žanka Stokić koja će joj biti uručena 22. marta. U razgovoru za naš magazin ona ističe kako joj priznanja prijaju, ali je ipak ponosnija na to što ume da se nosi sa svojim godinama.
- Kada nemam obaveza, uživam u svakom danu. Idem na pijacu, na ručkove i druženje sa svojim drugaricama. Prijaju mi izlasci pa volim da odem na kafu i kolače. Trenutno čitam više nego ikad i to one knjige za koje nisam imala vremena kada sam radila punom parom. Uživam u mislima velikih i pametnih ljudi i pokušavam da saznam ono što nisam znala - odgovara kroz osmeh glumica koja je potpuno prihvatila svoje godine i sada sebi ispunjava svoje davnašnje želje.
- Treba se sporazumeti sa svojim godinama, u čemu sam ja uspela. Važno je znati šta ti pripada u određenom životnom dobu, a šta ne. Sada istinski ispunjavam neke svoje davnašnje želje. Starost može da bude veoma lepa ukoliko ste spremni da je negujete i vodite računa o svojim godinama - iskrena je Mira koje se odavno oprostila od pozorišta.
- Zatvorila sam vrata pozorišta jer ono zahteva celog čoveka i mnogo vremena, a ja sam najčešće rasuta između snimanja na filmu i na televiziji, a i ne mogu mnogo da putujem. Iz vremena dok sam igrala na daskama koje život znače ne nosim nijednu ranu, neprijatno sećanje ili zakomplikovane odnose. To iskustvo završila sam s najlepšim mogućim osećajem - govori legendarna umetnica kojoj i te kako imponuje nagrada koja nosim ime čuvene Žanke Stokić.
- Nagrade koje dođu na kraju sa sobom ne donose samo radost već i ozbiljnost, poimanje svega što si prošao. To je čitav jedan put da bi se zaslužilo takvo priznanje. Pred tom nagradom stojim uspravno i časno. Iskreno da kažem, iznenadila me je i moram da priznam kako ovo je nisam očekivala. Žanki i meni zajedničko je to što smo igrale žene iz naroda, koje je ona brilijantno dočaravala, a takvi ljudski karakteri obeležili su i moju karijeru. Ipak, ona je iz drugog miljea. Ja nikada nisam igrala Nušića niti mislim da bi meni neko ikada ponudio Gospođu Ministarku zato što, za razliku od Žanke koja je tu bila briljantna i kojoj taj žanr prija, ne znam da igram Nušićeva dela – zaključuje Mira.
Piše: Danilo Mašojević
