Grupa Parnji valjak jedna je od retkih sa naših prostora koja se može pohvaliti zavidnom uspehom i pesmama koje se slušaju kako među starijim, tako i mlađim generacijama, čime su osigurali da će ostaviti večni trag u muzičkoj industriji na našim prostorima.
Story: Često govorite da su vas najviše inspirisale žene, dok je zapravo Jesen u meni pesma o prolaznosti, a 700 milja Akijeva autobiografija u malom. U čemu vi još pronalazite nadahnuće za autorske pesme?
Hus: Jesen u meni je na prvo čitanje ljubavna pesma, dok se kroz drugo prepoznaje da žena u toj pesmi predstavlja mladost. Sa druge strane, pesma 700 milja inspirisana je onim što je Aki preživeo. Mi smo bili klinci i Akijeva odluka da ode iz sigurnosti doma i okruženja koje mu je bilo poznato, da napusti prijatelje, devojku i ode u nepoznato bila je vrlo hrabra i malo je ljudi na to spremno. Sva ta iskustva, bilo da su moja ili nečja tuđa, mene kao autora inspirišu i onda ih ja prenosim. Aki je onaj koji kada peva dodaje svoju emociju i unutrašnje stanje pesmi i on je prvi koji je doživljava i šalje je dalje. Mislim da život kao takav donosi inspiraciju i imam potrebu da se nešto kažem. Ja svaki put kada izbacim niz pesama pomislim: gotovo, sad sam prazan. Ali onda neko vreme prođe, pa onda opet dođe inspiracija i mogu se pohvaliti da već u planu imam nove pesme.
Story: Ime Parni valjak delite sa Partizanom, kojeg tako u žargonu nazivaju. Sećate li se anegdote kada ste svirali sredinom sedamdesetih godina u Inđiji i niko nije mogao da uđe u klub ko je navijao za Zvezdu?
Hus: To je stvarno čista koincidencija, a to za ulazak je bila samo menadžerova odluka. Malo ljudi zna da sam napisao pesmu Parni valjak, kada smo još bili grupa 220. Aki je zapravo došao u Zagreb u grupu 220, kad još nije postojao Parni valjak. Sama činjenica što je došao zahtevalo je promene u pristupu. Ranije smo bili grupa i svirali smo kad nam se sviralo, iz hobija, ali kad je Aki došao, sviranje nam je postalo primaran, profesionalan posao. Odlučili smo da pokrenemo novi bend i od toga da živimo. I kada smo razgovarali kako bi se bend zvao, pokojni Humuć predložio nam je ime Parni valjak, po pesmi koju smo prvu svirali kao nova formacija.
Story: Termin roker često se povezuje sa buntovnikom. Protiv kojih vrednosti ste se vi borili?
Hus: Klincima je generalno eminentno da se bore protiv autoriteta, na početku, roditeljskog ili učiteljskog, a potom i protiv establišmenta. Živeti način na koji mi živimo jeste rok'n'roll. Mi nikada nismo dobili nikakvo priznanje niti pomoc, ni prostoriju za vežbe, pa sama ta činjenica da mi opstajemo toliko dugo bez pomoći institucija, to je rock'n'roll. I u vreme socijalizma, mi smo živeli toliko dobro, koliko smo mi dobri bili.
Story: Rokerski život povlači sa sobom i neki boemski način života. Da li ste živeli živetom Sex drugs rock and roll?
Hus: Ovo sigurno nije najzdraviji način života koji mi vodimo. Ali je volja prema onome što radimo jača, pa mi ne razmišlljamo. Ikonografija rock'n'roll-a jeste Sex, drugs, and rockenroll, ali rock'n'roll je u tome mi da nikada nikome ne polažemo račune, sem samom sebi. Mi smo matori ljudi koji i dalje žive na neki dečački način. To je maksimalo produženo detinjstvo. To je tip slobode kojem čovek u prirodi teži, ali malo njih sme da živi na taj nacin. Sigurno je sigurno, postoji plata svakog prvog u mesecu, ali mi smo se odlučili na drugačiji tip zivota. Jednostavno nudimo nešto i dobijamo za uzvrat. To je bio rock'n'roll.
Story: Nakon drugog albuma, Aki vi ste bili prinuđeni da živite na železničkoj stanici i svakog jutra ste govorili policiji istu rečenicu da čekate da dođe vaš drug Mile vozom u 5.15...
Hus: Ja sam uvek govorio Aki ima biografiju za film što se toga tiče!
Aki: To je deo mog života i moram da se pohvalim da sam izdržao. A izdržao sam samo iz jednog razloga - jer sam danas u jednom od najvećih bendova na ovim prostorima. Moglo se to dogoditi i Husu, ali sam ja taj koji je došao iz jednog dela regije, Makedonije u Zagreb. To je život, normalno je da se desi u životnoj putešestviji.
Story: Ko je bio veći zavodnik, Hus ili Aki?
Hus: Nema nikoga na ovom prostoru ko može sa Akijem da se meri! Ali to kada budemo stari, to ćemo pričati praunucima.
Aki: Dobro, to je faza, taj jedan deo mladosti. Bio sam mlad čovek, pevač jednog benda, kao što je Parni valjak. Kada vidite bend zapamtite pevača po dobrom izgledu, ili dobrom pevanju. Al dobro.
Hus: On je imao i jedno i drugo (smeh)!
Story: Često se pisalo da ste se svađali u bekstejdžu oko kvaliteta koncerta koji ste izneli?
Hus: To je oduvek tako bilo. Svaki koncert smo uvek doživljavali kao jako bitnim. Sve ono od probe do izvezbe, nama je razlog za diskusiju. Sad je to ušlo u legendu da se mi svađamo nakon koncerta. Ne, to su konstruktivne svađe, uvek smo diskutovali da je moglo biti bolje, moralo biti bolje. Kad jedanput siđemo sa bine i kažemo E, ovo je bilo savršeno, prestali bismo da sviramo. Uvek imaš želju i srećan si da ono što radiš moraš da radiš najbolje što možeš, da moraš da se trudiš. Da daš maksimum.
Story: Inspunjava li vas činjenica da se vaše pesme slušaju i među mladima?
Hus: To na neki način daje potvrdu da put koji smo prošli nije bio uzaludan. Ja nisam počeo da pišem pesme da bi se to desilo. Kad sam prvi put doživeo da par hiljada ljudi u dvorani peva u glas sa nama ja nisam mogao da verujem. To je dokaz i potvrda da radimo pravu stvar. Kad odemo u restoran, a tamburaši sviraju Jesen u meni, kao da je to narodna pesma, fantastičan je osećaj koji daje neko zadovoljstvo. Ovo što mi radimo dopire do naroda.
Story: Huse, vi važite za čoveka koji dosta čita, šta biste mogli da preporučite?
Hus: U poslednje vreme čitam dosta biografija. Nakon mnogo godina izvukao sam pregršt ploča, albuma i počeo sam da čitam biografije i da slažem mozaik. Pokušavam da od neke slike bendova 60ih godina koji su mene zarazili kao klinca, napravim neku polaznicu i da probam da dobijem širu sliku. Gomilu biografija sam pročitao, ali od ovog ozbiljnog štiva čitam svašta, volim krimi romane, ali Parfem večnosti, Tom Robinsa neverovatno mi je sela. Mislim da je vrlo bitno da se čita i da se radi na tom ličnom putu obogaćivanja.
