Milorad Čavić rekao je za list Alo da mu je depresija nasledna, s obzirom na to da se njegov deda ubio zbog ove bolesti.
- Nije velika tajna da sam se i ja borio sa depresijom u toku svoje karijere i posle nje. Nasledio sam ime od dede koji je zbog depresije izvršio samoubistvo kada mi je otac bio mali, pa mi je depresija valjda i u krvi, ali sam naučio da se izborim sa njom na pozitivan i konstruktivan način. Ozbiljno je to stanje i samo neko ko ga je stvarno osetio i preživeo može da razume njenu opasnost, a za vreme pedesetih godina prošlog veka se depresija nije priznavala i čovek je mogao samo muški da je istrpi, kako god on znao - rekao je srpski plivački as.
- Do juče sam bio slavan, imao dobra primanja, i znao ko sam, šta sam, a danas nisam više siguran ni u šta. Strašan je taj trenutak kada više sutra ne znaš šta da radiš niti imaš zbog čega da se budiš i ne znaš od čega ćeš da živiš. Nažalost, u Srbiji mnogi sportisti ne mogu ni da se pošteno zaposle ako nisu završili fakultet. Ono što je mnogo strašnije je trenutak kada ništa u stvarnom životu ne može nekadašnjeg sportistu da uzbudi kao kada je bio na terenu ili pred 15 000 ljudi. Zato se i mnogi sportisti okreću alkoholu, narkoticima, kocki ili rizičnim aktivnostima, jer samo to može da im podigne adrenalin. A šta kada se ne pronađes u njima - tvrdi Ćavić.
