Umetnički direktor Velikog kanadskog baleta iz Montreala i jedan od najznačajnijih baletskih umetnika sa prostora bivše Jugoslavije, Gradimir Pankov dobitnik je nagrade Vip poziva narednog 11. Beogradskog festivala igre, a u razgovoru za magazin Story govori o inostranoj karijeri, značaju nagrade koju je dobio, kao i povratku na podneblje na kom je odrastao i postao igrač.
Story: Priznanje Vip poziva u Srbiju vraća naše istaknute baletske umetnike koji su postigli zavidnu karijeru u inostranstvu. Šta za vas predstavlja ova nagrada?
- Reč je o predivnoj ideji, odnosno jedinstvenoj nagradi koja prepoznaje rad i uspehe onih umetnika koji su napustili Jugoslaviju ili Srbiju. Srećan sam zbog toga što postoji interesovanje u mojoj zemlji da se pronađu ti umetnici i da im se na ovaj način iskaže poštovanje i uruči priznanje. Ne mogu a da ne pomenem moje divljenje za ukupan rad i napore Aje Jung da stvori u svetskim okvirima važan festival, da kreira i učini ovu nagradu značajnom, ali i da već godinama predstavlja veoma velike i zahtevne kompanije poput moje. Neizmerno sam zahvalan što će Veliki kanadski balet nastupiti pred publikom u Beogradu i Novom Sadu.
Story: Pre evropske, a potom i severnoameričke karijere, nastupali ste u svim jugoslovenskim baletskim centrima, a najduže ste bili angažovani u Baletu srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Kako ste odlučili da karijeru nastavite u inostranstvu?
- Činjenica je da sam ja igrao u Novom Sadu veoma kratko, odnosno samo šest meseci kao gost, i godinu dana pod ugovorom. Nakon angažmana u Baletu u Novom Sadu, proveo sam 2 godine u Sarajevu. U Jugoslaviji sam ipak najduže igrao u mom rodnom gradu, u Skoplju, iako je to bilo na samom početku moje profesionalne karijere. Odlučio sam da napustim Jugoslaviju zato što je to deo moje znatiželjne prirode, da uvek rizikujem i otkrivam nešto novo. Skoplje sam napustio nakon katastrofalnog zemljotresa, jula 1963. godine, jer nakon toga nije bilo mogućnosti da se tamo radi. Zato sam prihvatio da odem u Novi Sad, a onda u Sarajevo, nakon čega sam otišao u Nemačku.
Story: Kako doživljavate povratak na podneblje na kom ste odrasli i postli igrač?
- Vraćam se u zemlju gotovo svake godine, kako bih posetio familiju i prijatelje. Za mene je svaki taj povratak veoma emotivan i sve je teže prihvatiti daljinu. Za Beograd i Novi Sad me vezuju mnoge uspomene na moje odrastanje, na moje prve baletske pedagoge, pozorišne i baletske predstave. To su gradovi koji su me formirali kao umetnika. Kao mali sam maštao gde da u njima zaigram, a zatim i otpočeo svoju karijeru.
Story: Pored brojnih angažmana i zavidne baletske karijere, 1999. godine preuzeli ste umetničku direkciju u Velikom kanadskom Baletu iz Montreala, a o vama je svojevremeno pisao i New York Times, koji je naveo da ste uneli revoluciju u kanadski balet i da ste zadivili rezultatima. Koliko je bio trnovit vaš put do uspeha?
- Moj uspeh na poziciji umetničkog direktora je rezultat napornog rada koji traje evo već 60 godina. Naravno, rad sam po sebi nije dovoljan, bez dobrog instinkta i mnogo mašte. Sve ovo pokreće gorivo sazdano od moje prirodne radoznalosti, fantazije, oduševljenja, i želje da uvek idem dalje. Nikada nisam mislio o tome koliko je nešto teško i komplikovano, već sam uvek bio motivisan verom i spoznajom da uvek sve može i više i bolje.
Story: Kreirali ste baletsku kompaniju koja kanadskoj i svetskoj publici donosi vrhunsku igru najpoznatijih koreografa našeg vremena. Koliko je za vašu kompaniju značajna ova nagrada?
- Ono što je bilo važno za mene, bilo je uvek važno i za kompaniju kojom sam upravljao. Kao umetnički direktor niko ne može biti uspešan i obavljati dobro svoj posao ako ga trupa ne prati, tako da sva priznanja podjednako pripadaju i mojim igračima, i tehničarima, administraciji, marketingu….
Story: Veliki kanadski Balet iz Montreala sa koreografijom Ohada Naharina Minus jedan nastupiće 11. aprila 2014. godine u Beogradu i naredne večeri u Novom Sadu u okviru 11. Beogradskog festivala igre. Šta očekujete od ovog gostovanja?
- Očekujem isti uspeh koji smo sa ovim komadom imali u Parizu, Berlinu, Minhenu, Pekingu, Njujorku, i mnogim gradovima širom sveta. Nadam se da će publika u Srbiji uživati u predstavi i da će slike, zvuci i pokreti, ali i neverovatna energija koja prati Minus jedan, ostati dugo nakon spuštanja zavese u živom sećanju.
Story: Kako biste opisali baletsku scenu Srbije u poređenju sa svetskom?
- Da budem iskren, ne znam dovoljno o savremenoj plesnoj i baletskoj sceni u Srbiji. Poslednji put sam gledao beogradski balet davne 1980. godine u Dubrovniku. Igrali su balet Romeo i Julija, u koreografiji Dimitrija Parlića. Velika je to vremenska distanca. Verujem da je kompanija danas sazdana od igrača koji u to vreme nisu bili ni rođeni, i da je sve drugačije u odnosu na taj period. Žao mi je što nisam čuo o nekim većim iskoracima i koreografima. Međutim, imate svetski festival i to je dovoljan razlog da budete ponosni. Upravo taj festival je najbolja platforma za pokretanje mnogih dobrih ideja i projekata u budućnosti.
Story: Da li ste bili u prilici da pratite dosadašnje aktivnosti Beogradskog festivala igre i zbog čega je po vašem mišljenju beogradski festival igre važan za Srbiju?
- Aja Jung je bila zainteresovana da predstavi beogradskoj publici Veliki kanadski balet još pre mnogo godina. Tada sam i ja počeo da pratim intenzivno ovaj festival i da se divim selekciji, ali i visokom kvalitetu kompanija koje su dolazile u Beograd. Kada se posmatra sa strane, čini se da Aja Jung nikada nije pravila kompromise u odabiru programa. A to nije lako. Beogradski festival igre, ili bilo koji festival ovih dometa (a nema ih mnogo) donose pred publiku značajne informacije, donose nova pozorišna i plesna iskustva, čine dobro za kompletnu umetničku scenu, lokalne umetnike i kulturnu javnost, istovremeno promovišući Beograd i Srbiju na međunarodnoj mapi. U Kanadi je Festival u Beogradu itekako poznat i cenjen u plesnim krugovima. A to nije mala stvar. Nije Kanada prekoputa...
Story: Kakvi su vaši planovi za budućnost?
- Moj plan je da održim svoj um i duh mladim i da nastavim da radim!
Razgovarala: Tijana Radovanović
