Nije lako predstaviti čoveka koji je zbog svojih dečjih pesama i emisija edukativnog i zabavnog karaktera već preko pedeset godina prisutan u srcima najmlađih, ali i odraslih koji sa sobom i dalje nose onu specifičnu detinju radost. Za nju naš sagovornik Minja Subota tvrdi da se nikada tokom života ne gasi. On je voditelj, fotograf, kompozitor, inženjer elektrotehnike, ali odskoro i glumac koji je ostvario prvu rolu u ostvarenju Neposlušni, a film će svetsku premijeru imati na Sandens festivalu.
- Nikada se nisam bavio glumom, ali pretprošle godine mlada režiserka i scenaristkinja Mina Đukić rekla mi je da je napisala ulogu baš za mene i kako bi u filmu trebalo da tumačim sam sebe. Mlade ljude ne odbijam, verujem im i želim da im pomognem, tako da sam prihvatao izazov. Sada na najavama za film Neposlušni, možete da pročitate kako ulogu Minje Subote tumači upravo Minja Subota, odnosno himself – priča poznati voditelj navodeći da će se zbog kreativnog rada talentovane ekipe filma: Žarka Radića, Marka Janjića, Branke Šelić, Hane Selimović, Mladena Sovilja i drugih, koja je svojom energijom doprinela dobroj atmosferi na setu, ovaj film pojaviti i na svetskim festivalima.
- Bilo je divno raditi sa mladim ljudima i nosim dosta lepih uspomena. Sećam se kako su, kad je trebalo da se snimi scena tornada, iznajmili helikopter koji je lebdeo iznad moje glave na jedno pet-šest metara. Na salašu sam govorio jedan važan tekst i trudio sam se da ostanem ozbiljan, a u stvari plašio sam se da ne odletim – uz osmeh prepričava Minja jednu anegdotu sa snimanja navodeći da je sama tema filma odrastanje i spoznaja stvarnosti urađena kroz vrlo interesantan pristup.
- U filmu ja sam narator i neprekidno se pojavljujem jer pratim i usmeravam dvoje mladih ljudi koji putuju kroz prelepe predele Vojvodine na biciklu bežeći od očekivanja okoline. Deca čiju sudbinu pratim veoma su neposlušna pa je po tome film i dobio ime – kaže Minja i priseća se svog detinjstva.
- Bio sam vrlo vaspitan. Naravno, bilo je tu i nestašluka, ali sve je to deo odrastanja. Igrao sam se u centru, jurili smo se po Kalemegdanu i na neki način bili smo privilegovani, ali to nismo shvatali. Išao sam u Osnovnu školu Kralj Petar, a potom u Prvu gimnaziju koju su pohađali još i Milena Dravić, Miloš Žutić, Branko Radović, Vlada Veličković, Vera Čukić... – priča Minja opisujući jednu od proslava godišnjice Gimnazije organizovanu na Kolarcu.
- Bilo je to osamdesetih godina prošlog veka. Izašao sam na binu i pred svima rekao: Dame i gospodo, a potom je usledio ogroman aplauz – uz široki osmeh govori voditelj koji je danas ponosan na svog sina Miloša.
- Moja supra Branka i ja vrlo smo zadovoljni našim naslednikom. Završio je sve škole na vreme i zaposlio se. Moj otac upisao je elektrotehniku, pa sam i ja krenuo njegovim stopama, dok je Miloš birao svoj put, ali je na mene izuzetno muzikalan i lepo piše. Takođe, voli maketarstvo, avijaciju i mislim da sam ga ja time zarazio – govori Minja koji i sam ima veliku kolekciju fotoaparata, kamera i igračaka.
- Bio sam na pragu da napravim jedan muzej sa igračkama, kutak gde bi deca mogla da dolaze. To bi bilo jedno pravo bogatstvo jer su igračke deo istorije jednog naroda. Igračka je bitna u svetu deteta – priča voditelj koga konstatacija da je nezaboravan obavezuje na svojevrsno obećanje:
- Potrudiću se da ove godine vratimo neke dobre stvari na televiziju. Ispunjavaju me ljubav, energija i entuzijazam prema onom što radim. Uvek sam se trudio da ulepšam detinjstvo i mislim da sam u tome uspeo – zaključuje Minja.
Piše: Jovana Dimitrijević
