Zbog velike, ali bolne teme filma Odumiranje, o izumiranju srpskih sela, spoljašnjoj emigraciji ljudi i nestajanju iskonskih vrednosti u porodičnim odnosima, glavni glumac i producent ovog ostvarenja, Branislav Trifunović (35), kaže da se nada kako će uspeti da vrati staru bioskopsku publiku koja je zbog godina loših i pogrešnih srpskih filmova izgubila veru u naš film, ali i da pokuša da podstakne ljude u razmišljanju o bitnim egzistencijalnim pitanjima. Iako njegov junak Janko želi da proda svoj deo porodičnog imanja u zlatiborskom selu kako bi otišao da živi u Švajcarskoj, Branislav privatno ima sasvim drugačiji stav.
- Svaki čovek, pogotovo mlađi, koji razmišlja o svom životu bar jednom pomisli na odlazak u inostranstvo. I ja sam razmišljao o tome nekoliko puta, ali nekako nisam otišao. Neverovatan sam fajter i Jarac, ostajem da se borim i to radim najbolje što mogu. Ne znam gde bih, osim u Srbiji, bio srećniji i zadovoljniji sa svim problemima koje imam. Ovde su mi prijatelji s kojim uvek mogu da se vidim i ispričam, a to tamo ne bih mogao. Ne bih menjao svoju finansijsku nezavisnost za prijatelje i to što imam s njima ne mogu da platim - iskren je Branislav koji ne krije kako je čvrsto vezan za svoju porodicu.
- Uvek sam uz svoju porodicu i smatram da njeni članovi moraju da se drže zajedno. Proživeli smo sve što smo mogli da prođemo i zbog toga smo bliži i jači, što je najvažnije - kaže glumac dok se neizbežno nameće pitanje o odnosu sa njegovim rođenim bratom i kolegom Sergejem (41).
- Meni je to dosadna priča za koju ne znam da li je ikome više zanimljiva. Najradije ne bih ništa ni govorio o nama jer uvek pričam isto. Verovatno bi naša svađa bila najzanimljivija, ali to se neće dogoditi - siguran je Bane otkrivajući kome se najpre obraća za savet.
- Nemam mnogo prijatelja, ali imam nekoliko njih kojima verujem. Naravno, često pitam i roditelje za mišljenje, iako oni ne mogu uvek da budu realni - priča glumac navodeći kako je veoma samokritičan.
- Ne gledam svoje filmove jer ne mogu da budem objektivan. Odmah vidim greške koje niko drugi ne vidi. Možda bih nešto promenio ili uradio drugačije, ali ne bih voleo da sam preskočio bilo koju životnu lekciju, koliko god ona bila bolna i teška. Sve što mi se desilo, bilo mi je potrebno i sad je počelo da mi prija da budem u svojoj koži. Naravno, imam mnogo mana i vrlina, ali sada znam kako s njima mogu da se nosim - govori Trifunović objašnjavajući na koji način je izbegao poroke koje najčešće vezuju za umetnike.
- Mnogo više usmeren sam ka sportu nego ka porocima, pa ako je sport porok, onda sam vrlo poročan - ističe naš sagovornik i otkriva da veruje u ljubav na prvi pogled.
- Mislim da je takva ljubav moguća. Mene privlači nešto iznutra, ne mogu da definišem. To je spoj svega i svačega, a ne samo fizička lepota - zaključuje Branislav.
Piše: Jovana Dimitrijević
