Iako je bilo tmurno i hladno novembarsko popodne, poznati glumac Milutin - Mima Karadžić (58) ušetao je na zakazano mesto za intervju tačno na vreme, nonšalantno odeven i sa prepoznatljivim osmehom na licu. Nakon što se oprostio od stalnog angažmana u Ateljeu 212, uz čašicu kvalitetnog pića i dim cigarete, evocirao je na trenutak uspomene na slavne dane u ovom pozorištu, ali nam je priznao zbog čega radije razmišlja o sadašnjem trenutku i devojci koja mu intimno mnogo znači, ne opterećujući se previše time šta mu donosi budućnost. Da je pravi džentlmen i romantik, potvrdio je dok nam je pričao zašto svoje bivše ljubavi smatra najboljim prijateljima, a kao osvedočeni hedonista, otkrio nam je i neke tajne svojih užitaka koji ga čine srećnim čovekom.
Story: Zbog čega ste odlučili da se baš sada povučete iz Ateljea 212?
- Došao sam u situaciju kad ne mogu da odgovorim na neke zadatke ili idem na probe dva meseca zbog drugih poslova koje sam preuzeo. To što sam izašao iz Ateljea ne znači da odlazim iz glume i pozorišta, već samo ne želim platu. Ona jeste neka vrsta sigurnosti i s njom čekaš penziju. A ja nemam nameru da idem u penziju. Sviđa mi se da zaradim četiri svoje plate mesečno, a ne da imam jednu za koju neću da radim ništa. Danas sam vrlo ponosan na sebe što sam to uradio jer sam čovek od avanture i nemam nikakav strah. Moj brat Milan i ja već devet godina radimo zajedno, naša firma MM production funkcioniše u Beogradu i u Budvi, a imamo nekoliko projekata koji će startovati na nekoj televiziji.
Story: Šta vam je bilo najdirljivije na vašoj oproštajnoj veči?
- Poklonili su mi fantastičnu sliku Ljube Milunovića na kojoj kao da je ceo Atelje bio potpisan. To je za mene bilo najprestižnije pozorište u Jugoslaviji, a san mladog glumca bio je da uđe u njega i da bude na sceni sa svim tim veličinama, pa makar igrao nogu od stola. Za vreme svih onih štrajkova, sankcija i revolucija, biti sa najumnijim ljudima u državi u tom teatru bila je privilegija. Onda je prošao voz i u nama i u zemlji, a od svega ostala je samo kriza: u privredi, kulturi, moralu. Nešto se promenilo i nemam više taj san o Ateljeu. Nisam plakao te večeri jer nisam imao razloga. To sam uradio jednom pošto sam ostavio devojku u trenutku kada sam je najviše voleo. Ako sam mogao nju da napustim, mogu i Atelje. Ne postoji ništa što je večno, ni ljubav prema ženi, pa ni prema pozorištu
Story: Čini se da se nikada niste obazirali na neke uobičajene norme u društvu. Da li se čovek takav rodi ili se za to izbori?
- Mislim da se izbori. To su stvari koje su veoma bitne, a verujem i zdrave. Suština u mom pozivu jeste u aplauzu jer ovaj posao radiš isključivo za publiku, a najveće priznanje jeste trajati. Mrzim svaki žiri i nikada nisam dobio neku nagradu. Jadno je procenjivati druge jer nije gluma trka na sto metara pa ko stigne prvi. To je poziv, njome se baviš celog života, neko ima X factor, a neko ne. Ali, uz taj dar od Boga moraš da imaš i malo više sreće. I treba da ti bude mnogo stalo. To je kao kada priđeš nekoj devojci. Ako ona vidi da ti kapilari u očima pucaju jer ti je stalo, mora sa tobom da progovori.
Story: Jeste li neke istine o životu naučili pored velikana u bifeu Ateljea 212?
- U tim nezaboravnim druženjima doživeo sam mnogo toga, ali prave isitne o životu naučio sam prvo od Milenka Maričića koji je bio čudan na svoj način, ali odličan profesor. Lepo je setiti se tih divnih ljudi, ali ne živim od prošlosti ili za budućnost, već za ovaj trenutak sada.
Story: Šta vam je intimno najvažnije?
- Mislim da ću se večeras sresti sa jednom predivnom devojkom i to je nešto što mi izuzetno znači. Ta osoba je divna i ima jedno lepo značenje. Ako me pitate šta sa njom, kako... i pogotovo ono što me svi pitaju, kada ću da se ženim i dobijem decu, odgovor je: Nemam pojma. Biće kad bude. Ovog sekunda ne mogu da obećam kako ću noćas praviti decu, da ću je zaprositi ili ne znam šta… Ono što znam sigurno jeste to da ćemo sesti i popiti bocu vina, a videćemo šta će biti dalje. (Smeh)
Story: Da li i danas neka žena može da vam probudi leptiriće u stomaku ili sada tražite nešto potpuno drugo?
- Naravno! Nikada ne možeš tražiti nešto drugo, to je stalno jedna ista stvar. Neko te osvaja nečim, a neko ne. Uvek sam morao da se debelo izborim za sve što sam u životu stekao, bilo da je to posao, novac, žene, ljubav…
Story: Jeste li mnogo puta voleli?
- Jesam. U ljubavi sam i voleo i patio i plakao. Čuo sam tu priču kako može da se voli samo jednom na pravi način, ali nije tačno, ili sam ja nešto posebno... Imao sam nekoliko baš velikih ljubavi. A svaku svoju devojku voleo sam na svoj način. Na žurku u Ateljeu pozvao sam porodicu, drage kolege i sve moje bivše devojke koje su uglavnom i došle. Zato što su one i danas moji najveći prijatelji, većih od njih nemam. S njima sam podelio intimu, radosti i tuge u nekom vremenu, koliko god da je to trajalo. I te osobe ostale su mi za ceo život. Nikada se nisam rastao uz neku veliku svađu i šamaranje. Možeš da osetiš da strast prema nekoj osobi jenjava i da to prekineš. Ipak, to ne znači kako sam prestao da volim i cenim tu osobu. Sa gotovo svim devojkama održavam veoma dobre odnose, što mi mnogo znači.
Story: Da li vam smeta etiketa plejboja koju već godinama nosite?
- To je zasluga žute štampe. Podesan sam za to da me nazivaju plejbojem jer sam neoženjen, uvek sam u atraktivnom društvu i stalno izlazim. Pripisali su mi mnoge ženske, pogotovo sa estrade, a moram priznati da tu nisam imao intimnih kontakata. Među pevačima imam nekoliko dobrih prijatelja koje veoma volim i poštujem, kao što su Sergej Ćetković, Niggor, Knez, Željko Joksimović, Haris Džinović, meni izuzetno draga Marina Tadić… I, naravno, Džej koga je nemoguće ne voleti.
Story: Koliko vam je bilo teško da razlikujete žene koje vam prilaze zbog vas samih od onih koje žele popularnog Mimu Karadžića?
- Nije poenta u tome koje sve žene poznajem, već s kojima provodim vreme. Kao javna ličnost, srećem ljude iz raznih profila, ali važni su oni s kojima nešto podelim u životu, nebitno da li je to ljubav, avantura, prijateljstvo… Prijateljstvo se podrazumeva u svakom slučaju jer meni je nemoguće da budem u bilo kakvom odnosu, čak i u najstrastvenijoj vezi, a da mi taj neko nije prijatelj. Za devojku s kojom provedem neko vreme, nebitno koliko, sve bih učinio.
Story: Jesu li iskorišćavali tu vašu dobrotu?
- Ne znam. Ako ju je neko iskoristio, to je njegov problem. Možda neki misle da sam ja iskoristio njih, ali smatram kako nikada nisam nikog iskoristio ni povredio. Ni mrava nisam zgazio u životu, bar ne namerno.
Story: Veliki ste hedonista i to ne krijete, ali nikada niste preterali ni u jednom poroku. U čemu je tajna?
- Hedonizam i preterivanje ne idu jedno sa drugim. Postoje ljudi koji vole da stvaraju novac ili imetak, međutim stvar je u tome da se baviš poslom koji voliš, ali na način koji ti se dopada i da uživaš u svemu što stvoriš. Ako ti se sviđa vino, pa se izboriš da piješ ono kvalitetno, a pri tom imaš prelepu čašu, dobar ambijent, finu muzikicu i lepe oči koje te gledaju dok piješ… Nije poenta piti dobro vino iz kartonske čaše ili bilo šta drugo samo da se pije. Ne možeš da se smrzavaš i gledaš predstavu ili da doživiš komediju ako ti nije toplo i fino. Zato mi uz hedonizam mnogo više ide more, a najveći užitak je na Adi Bojani gde imaš dva, tri restorančića, ribu, vino i pogled... Tamo volim da idem i zimi. Peć bubnjara, jedeš ribu ulovljenu pre sat vremena, kiša pada, gledaš kroz prozor prirodni seks - kako se Bojana uliva u more, a sve to budi maštu
Story: Još zračite dečačkom energijom. Znači li to da se nimalo ne obazirete na svoje godine?
- Ne, jer godine ne možeš da menjaš i ne smetaju mi. Čovek živi s njima i to je neminovno, ali poenta je da živiš život koji možeš. Kada izađem negde ili sam intimno s nekim, ne razmišljam koliko imam godina ili osoba pored sebe, već šta mogu, a šta ne mogu. A nema ništa što ne mogu, bar ne u glavi!
Story: Aktivno trenirate, imate određen stil odevanja i života koji je vrlo prepoznatljiv. Doživljavate li sebe kao najbolji crnogorski brend, kao što neki kažu?
- Kada usred zime nosiš kratke rukave ili raskopčanu košulju do sredine grudi, pa si onako malo glasan za šankovima, imaš i mišiće, dopadneš se nekom takav kakav jesi. A onda, ako mi nakon sedmog dana neko kaže: A šta misliš da zakopčaš jedno dugme ili možda da obučeš košulju dugih rukava? odgovorim: Čekaj, je l' ti hoćeš mene onakvog kakvog si me upoznala i kakav sam ti se dopao ili hoćeš da me menjaš? Pa, 'ajde promeni, ali to više nije to i smetaće ti mnogo štošta. Ujutro obučem ono što mi prija, ne razmišljam koji stil šta izaziva, a sve što imam od garderobe nekako ide uz mene. Leti nosim uske farmerke, havajke i minimalne kupaće gaćice, a moj brat Milan prvi mi kaže: Kako možeš to da nosiš? Ali mogu jer se dobro osećam u tome. Nas dvojica smo dva brata rođena, a jedino što nam je zajedničko, kao i našoj sestri Angelini, jeste borba iz sve snage. Svako na svoj način kreira svoj život. Dobro je što nam se putevi ukrštaju i što mnogo vremena provodimo zajedno.
Story: Jeste li ostvareni?
- Čovek nikada ne može da bude ostvaren i zadovoljan jer uvek ima neku ambiciju. Nisam onaj koji će se zavaliti na kauč posle ručka, čitati novine i gledati televiziju. Imam druga Bokija koji drži suši bar na Vračaru i koji me vrlo često pozove u ponoć i kaže: Bačiću, šta je s tobom, prepun lokal, samo nam ti fališ! Iako sam se tek istuširao, zavalio i navukao bademantil, pola sata kasnije već sam u suši baru. Jednostavno sam takav!
Story: Poslednjih nedelja mnogo se prašine diglo oko zdravstvenih problem vašeg dobrog prijatelja Žarka Lauševića. Znate li kakvo je njegovo stanje?
- Ne volim da pričam o Žarku, ali ono što mogu da kažem jeste to kako je on dobro i da su sva pisanja netačna.
Story: Kakvi su vaši planovi u narednom periodu?
- Trenutno smo u montaži sa 42 nove epizode serije Budva na pjenu od mora. Napravili smo fantastičnu priču sa dva najveća dramska pisca, Stevanom Koprivicom i Đorđem Milosavljevićem, sjajnom glumačkom ekipom i tehničkom podrškom Dragana Đurkovića i Vision tima, a od januara će početi emitovanje serije. Imao sam sreće da u poslednje vreme radim i sa Draganom Bjelogrlićem koji mi je drug, a nedavno sam prvi put sarađivao i sa Srđanom Dragojevićem na filmu Atomski zdesna i veoma mi je drago zbog toga jer je on sjajan dasa, a uživao sam i snimajući sa Mirom Banjac koja je i danas neprevaziđena.
Razgovarala: Jelena Kulović
Mesto snimanja: Splav Amsterdam, Kej oslobođenja bb, Beograd
