Lik velikog glumca Dragomira Čumića Čume obojio je detinjstvo mnogih generacija zbog upečatljivih uloga u ostvarenjima Radio Vihor zove Anđeliju, Bolji život, Braća po materi, Srećni ljudi, Lajanje na zvezde, Kad porastem biću Kengur, Bela lađa, Šešir profesora Koste Vujovića, Vojna akademija… Bio je jedan od onih malobrojnih glumaca koji je zbog svog komičarskog dara, a ne zbog pojavljivanja u medijima, važio za jedno od najpoznatijih lica domaće kinematografije. Zbog toga je vest o njegovoj iznenadnoj smrti u 76. godini podjednako iznenadila i rastužila publiku kao i brojne kolege koje ga pamte po velikom profesionalizmu i jedinstvenom talentu. Poznati glumac navodno se razboleo pre mesec dana, a iako su se njegovi najbliži nadali najboljem, sudbina je imala drugačije planove... Iza sebe je ostavio suprugu Dubravku i ćerke Jovanu (27) koja je završila master pozorišne produkcije na FDU i Mašu (25), master studenta filmske produkcije na istom fakultetu.
- Tata je preminuo u ponedeljak 11. novembra u 10.45 sati u Centru za rehabilitaciju u Sokobanjskoj ulici. Lekari su rekli da je umro od posledica embolije, a mi nismo tražili detalje. Mnogo nam je teško jer nas je sve ovo zateklo. On je bio čovek koga nije držalo ni vreme ni mesto. Bavio se sportom, igrao je tenis i stalno negde jurcao. Bio je jako dinamičan čovek koga je, nažalost, zadesila bolest. Mi smo mirni i spokojni jer znamo šta bi sve usledilo kroz dug proces rehabilitacije. Nije on to i ne bi se kroz nju snalazio dostojanstveno. Uvek je govorio: Kada se to desi, osmeh na lice, bez crnine i nemoj da je neko plakao – započinje priču njegova starija ćerka Jovana za Story koja je uprkos bolnim trenucima zadržala dostojanstvo, baš kao što bi njen tata i želeo da bude.
- Svaki dan je tvoj dan, ponavljao je stalno. Kada bih kukala: Jao, Čuma opet je pala kiša, on bi mi rekao da, šta god da se dešava, stavimo osmeh na lice i idemo dalje. Mi smo ga zvale Čuma, a ne tata – setno, ali hrabro kaže glumčeva starija naslednica.
Neočekivani odlazak ovog glumca šokirao je i njegove kolege koje imaju samo reči hvale i složno ističu da ga je krasio jedinstven duh.
- Prvi put sam radila s njim 1974. Godine kada sam dobila prvu TV ulogu u seriji Žive veze, a on je igrao mog ujaka. Od tada se znamo. Uvek sam ga mnogo poštovala, a zajedno smo poslednji put radili seriju Greh njene majke. Na tom snimanju toliko smo se zabavljali jer je on bio od onih ljudi koji izmaštaju i nadograde neku običnu situaciju…Kada bi se čuli telefonom, umesto halo uvek bismo počinjali da se smejemo. Toliko je bio duhovit i divan. Nije se eksponirao u medijima jer je bio izuzetno skroman i nije to voleo. Stanovao je na Novom Beogradu i stalno je išao na reku, voleo je da se druži s alasima, a suprugu i ćerke naprosto je obožavao. Poslednji put zvala sam ga pre petnaest dana jer sam čoveka iz Rajačkih Pivnica, od koga smo oboje uzimali vino, videla u emisiji Domaćine, oženi se. Želela sam da to prokomentarišemo i zajedno se smejemo, ali nije se javljao…Mislila sam da je negde na putu u inostranstvu, a onda sam u ponedeljak saznala da je preminuo posle kraće i teže bolesti. Mnogo mi je teško i žao zbog njegovog odlaska – s tugom u glasu ističe glumica Jelica Sretenović, a njena koleginica Vesna Čipčić se nadovezuje.
- Mislim da je bio omiljen u svakoj ekipi u kojoj bi se našao jer je bio pozitivna osoba vrcavog duha. Pri tom, bio je tih i miran, a svaka mu je bila na mestu. S obzirom na to da je bio izuzetno dobar čovek i divan glumac, sigurna sam da će ostati veliki žal među kolegama i divno sećanje na Čumu – navodi ova umetnica.
Inače, Dragomir Čumić Čuma rođen je 8. maja 1937. u Siraču, kraj Daruvara, u Hrvatskoj. Glumu je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a karijeru je započeo 1966. godine ulogom u filmu San reditelja Puriše Đorđevića, s kojim je pored Zdravka Šotre najviše sarađivao.
- Ne mogu ništa da kažem o sebi, uvek je bolje da to neki drugi kažu, govorio je on. Tako skroman, ali vrlo primećen na ulicama zbog mojih filmova i serija, naročito Zdravka Šotre, Drago Čuma bio je miljenik Beograda koga su prolaznici uvek pozdravljali osmehom. Naglo nas je napustio kao da je hteo da kaže: To što sam uradio, uradio sam, a vi sada razmišljajte o tome - rekao je Đorđević u izjavi za Tanjug.
Verujemo da će i u budućnosti o ovom umetniku najbolje govoriti briljantno odigrane uloge, kao i da će još mnogo generacija odrastati uz likove koji su zahvaljujući njemu ušli u legendu.
Piše: Jelena Kulović
