Isidora Bjelica: Želim samo da budem živa i zdrava

0
Pomoć u oporavku i izlečenju od teške bolesti poznata književnica Isidora Bjelica potražila je na hodočašću kroz grčko ostrvo Eginu koje joj je pomoglo da nađe duhovni mir i ojača svoju veru da će pobediti kancer.

Aristotel je čovekov mir video u pronalaženju Zlatne sredine, Njegoš je dostizanje ljudskog balansa metaforički opisao pričom o čaši meda i čaši žuči, dok oni manje poznati umovi obično kažu da dok na jednom mestu ne izgubiš, na nekom drugom ne možeš da dobiješ. Da ovu priču započnemo rečima slavnih pisaca i filozofa inspirisala nas je naša književnica Isidora Bjelica (45), koja je osmog marta ove godine odlučila da uđe u koštac sa zastrašujućom bolešću za koju medicina nema precizne odgovore kako i zašto nastaje. Početkom juna, u otvorenom razgovoru za naš magazin priznala je da je borbi sa kancerom pristupila ohrabrena duševnim mirom i ljubavlju kojom su je zasuli njeni najvoljeniji.

- Sada se osećam dobro. Kod moje bolesti pet godina ste kao tempirana bomba. Ostajanje u životu s takvom dijagnozom znači potpunu promenu načina ishrane i fizičkih aktivnosti. Držim se jelovnika i suplemenata koje su mi dali moji lekari, a dotad uživam u tome što mogu da uđem u manekenske brojeve haljina - naoružana humorom govori književnica.

Pitanje kako se sada oseća postavili smo joj dan pošto se vratila sa grčkog ostrva Egine, dok je pre odlaska na ovo putovanje, u društvu svog muža, profesora dramaturgije Nebojše Pajkića (61), posetila prijateljicu u Majamiju.

- Beskrajno sam zahvalna svojoj prijateljici na tome što mi je otvorila svoj dom u Americi onda kada smo moj muž i ja imali težak period. Njemu su iznenada oduzeli sva sredstva za film koji je pripremao. Da pre toga nisam imala operaciju, mislila bih da je kraj sveta. Ovako prosto ništa od takvih stvari ne može dubinski da me povredi, ali značilo mi je da se suprug i ja na neko vreme sklonimo od zlobe pojedinih ljudi koji nemaju milosti - objašnjava inteligentna umetnica i nastavlja priču o tome kako se u Grčku uputila kako bi nastavila lečenje.

- Otac Gerasim rekao mi je da treba da odem na Eginu, ostrvo Nektarija Eginskog, sveca koji je izlečio ogroman broj ljudi od raka. Božja promisao odvela me je do sveštenika Nenada Andrića koji mi je dao savete kuda sve treba da idem i koga da posetim. Zahvaljujući njemu, srela sam i jednog starca u Kamarizi koga je svetac izlečio - započinje priču književnica kojoj se na svetom grčkom ostrvu pored muža pridružila i ćerka Vila Evanđelina (11), dok je njihov sin Lav Gligorije (17) leto proveo sa bakom i dekom u njihovoj porodičnoj kući u Igalu.

- Ovo moje putovanje bilo je, pre svega, hodočašće. Na Eginu dolazi na stotine izlečenih ljudi koji na taj način žele da zahvale svecu što su ponovo zdravi. Nikada u životu nisam bila srećna toliko kao tokom tih šest dana. Obišla sam ceo svet, ali nikada nisam osetila takvu radost, mirise, lepotu i mir. Ujutru i posle podne odlazili smo na plaže, dosta smo šetali i obilazili ostrvo, a uveče smo išli da jedemo svežu ribu. Ja sam tamo pisala knjigu i bila srećna što provodim vreme sa svojom Vilom - opisuje Isidora i ističe da će kao uspomenu iz Grčke poneti zaštitu Svetog Nektarija, njegovo čudotvorno ulje i milost koju je tamo osetila.

Pošto se vratila u prestonicu, naša književnica u narednom periodu želi da nastavi da otkriva tajne svog lečenja i oporavka.

- Do Nove godine samo želim da budem živa i zdrava, kao i moji najbliži. Takođe, treperim za desetine ljudi kojima pomažem da se izbore s najgorom bolešću, tako da su mi želje za zdravljem jedine koje imam. Ja sam sada dosta zadovoljnija sobom u svakom pogledu, kao da sam progledala posle mraka u kome sam bila - zaključuje dama čiji ormar krasi kolekcija od preko 160 šešira.

makonda-tracker