Mladi pevač Milan Dinčić odrastao je u varošici Grdelica nadomak Leskovca, gde je živeo sa roditeljima i starijom sestrom. Otac Boža, opštinski matičar, i majka Slavica, kuvarica, Milana i Lidiju vaspitavali su u tradicionalnom duhu. Dinča kaže da je njegova porodica živela vrlo skromno, da su uvek imali dovoljno novca za svoje potrebe, ali da je morao dobro da razmisli da li će moći da upiše fakultet u Beogradu.
- Odrastao sam u maloj sredini, a kada sam krenuo u školu, preselio sam se u Leskovac. To je bio izuzetno lep period mog odrastanja. Kada sam završio srednju školu, dugo sam razmišljao da li da upišem fakultet ili da počnem da radim i zarađujem. Ali, pošto dobro govorim engleski jezik, a to je bilo na prijemnom ispitu za Višu ugostitljesku školu, drug me je nagovorio da pokušam. Uspeo sam da se upišem kao redovan student na budžetu i nisam morao da plaćam školarinu. Nažalost, nisam stekao pravo na studentski dom.
Dinča je zato iznajmio stan u Žarkovu, gde je živeo sa jednim prijateljem. Pošto su plaćali kiriju, morao je da se odriče mnogih stvari, ali je zato marljivo učio i na drugoj godini stekao uslov za dom.
- Stanovao sam u sobi sa tri cimera i baš mi je bilo lepo. Tamo sam bio kada su mi javili da sam prošao u konkurenciji za Zvezde Granda. Bukvalno sam vrištao od sreće i svi su me čuli. Posle dva-tri meseca sam ipak napustio dom i počeo da živim sa sestrom.
Iako je njegova karijera krenula uzlaznom putanjom, jer je Milan počeo da nastupa i zarađuje, dogodio mu se veliki peh. Dobio je upalu glasnih žica, za koju je u početku mislio da je bezazlena, ali se kasnije ispostavilo da je veoma ozbiljna. Pošto se nije na vreme lečio, morao je dva meseca da ćuti, a o pevanju nije smeo ni da razmišlja.
- Smatrao sam da treba potpuno da se založim za svoju karijeru i to sam i učinio. Hteo sam mnogo da radim, novac me je povukao, imao sam po pet-šest nastupa zaredom, pevao sam maltene svake noći. Kada sam otišao kod doktora zbog upale galsnih žica, rekao mi je da ta upala mora da se sanira i da ne smem da govorim ili da pevam. To mi je zvučalo strašno, ali sam ga poslušao i dva meseca nisam nigde nastupao. Počeo sam da radim tek nedavno, a tih dana sam pričao samo u kući, ali sam štedeo glas i vreme provodio uglavnom na Internetu, čitajući i učeći za ispite koji su mi ostali na fakultetu. To mi je bio vrlo stresan period, bio sam potpuno povučen u sebe. Nisam radio, nisam imao novca, a život u Beogradu je veoma skup. Bio sam jedno vreme zabrinut za sebe, pitao sam se šta ako ne bude bolje, šta ako pauziram malo duže... Razmišljao sam da se vratim kući u Leskovac da živim, da bih uštedeo... Bio sam depresivan, jer stvarno volim ovaj posao i ne znam šta bi se desilo ako više ne bih mogao da ga radim.
Lekcija koju je iskusio na svojoj koži naučila ga je ceni novac koji teško zarađuje.
- Život me je naučio da moram da čuvam ono što mi je Bog dao. Shvatio sam da moram da odolevam iskušenjima, kojih ima mnogo i da pametno koristim ono što imam.
Ksenija Konić
