U beskonačno puta ponovljenoj dokolici i blaziranosti svog života u Beogradu, Miki Đuričić doneo je odluku da se vrati u rodno Kupinovo. Poželeo je da, kao i pre učešća u Velikom Bratu, uživa u predvidivoj svakodnevnici vojvođanske ravnice. Zbog učestalih misli ispunjenim tegobnim razmišljanjima o lošoj strani popularnosti, tridesetogodišnji drvoseča nastaviće život pod istim krovom sa ocem Mirkom, majkom Mirom, sestrom Majom i njenim sinom Markom. Inspirisan parodičnom pričom o čoveku koji nije pristao da mu slava promeni životna načela, piše scenario za film o junaku nastanjenom u potpuno izmanipulisanom i kontrolisanom univerzumu.
- Za trinaest dana koliko sam proveo u toj emisiji, stekao sam ogromnu popularnost, da je to strašno, a malo i neprijatno. Imam osećaj da me i dalje snimaju, da sam u Trumanovom šou-u, samo što imam veću slobodu od Trumana, jer sam bio čak u Argentiini. Međutim, svima sam bio simpatičan kada sam bio siromašni drvoseča iz Kupinova. Kažu da sam se promenio posle snimljenih reklama. Pritisak od popularnosti je veliki, srećni su ljudi koji nisu javne ličnosti. Zato sam se posle tri-četiri meseca zasitio Beograda i vratio u Kupinovo. Ne mrzim Beograđane, ali Beograd je nezdrav grad, u kome su me presretali razni hohštapleri, sve zbog para - ispoveda se Miki.
Đuričić nikada nije imao velike snove, jer je znao da bi za njima patio ceo život. Zato je zadovoljstvo nalazio u sitnicama.
- Bio sam zadovoljan ako bih svaki dan imao za koka kolu i cigarete, možda i da odigram po neki tiket. A sada, na dugu ima dvanaest hiljada evra i znam da mi pola od toga dužnici nikada neće vratiti. Ako sam imao trideset hiljada evra na računu, zašto deo ne bih pozajmio. Ko god je tražio, dao sa mu. Ma, ko ga j..e, trebalo bi da potpišem ugovor za neku seriju, biće para… Ionako mislim da sam te novce zaradio bukvalno ni za šta - iskren je Đuričić.
Dane u Kupinovu provodi igrajući šah i karte sa prijateljima. Planira da oformi pčelinjak, sredi nedovršenu kuću i izgradi brvnaru na Savi.
- Otkako sam kući, razum mi se vratio, naspavao sam se. Nacepam ponekad drva i ne radim ništa, osim subotom na radiju B92, gde sam voditelj. Želim da prodam vikendicu na Fruškoj gori koju sam nedavno kupio. Izgleda da sam odličan trgovac, jer ću tu izgubiti tri hiljade evra. Jer, detinjast sam u duši.. I kada sam u šumi sekao drva za pare, za desetak hiljada dinara, sekiru u ruke ne bih uzimao dok sve ne potrošim. Nisam želeo da mi prolazi život u radu. A, imao sam prilike da odem i putem kriminala, ali nisam hteo.
Nakon što je od provincijskog šaljivdžije prerastao u najpopularnijeg predstavnika naroda, Miki se našao na meti mnogih devojaka. Međutim, o njima ima specifično mišljenje.
- Upoznao sam fine devojke, njih pet, znači mnogo više je onih sumnjivog morala. Ne znam zašto su neke od njih bile sa mnom, pa najduža veza je trajala nedelju dana. Volim starije žene, otprilike desetak godina od mene, ali da su očuvane i dobrodržeće. Takve su samostalne, znaju šta hoće, dobre su u seksu… Mada, sad sam zaljubljen u jednu koja je mlađa od mene četiri godine, a pošto trenutno imam tri devojke, neka svaka od njih misli da je ta posebna - smeje se ponos Kupinova.
Svoj mišljenje o ženama pojašnjava posledicom svog stava o muško-ženskim odnosima.
- Desilo se da smuvam i neku dobru ribu, iako su uglavnom bile srednje žalosne. Jer, nisam imao kintu, ni auto, pa bi nakon par dolazaka kod mene poželele i da izađu u grad. Kao klasičan bezbanković nisam mogao da ispunim te želje. Nikada ne razmišljam o formiranju porodice, verujem da se neću ženiti ni kada nađem ženu svog života. Ne znam koja bi me žena trpela, ako poželim da mesec dana provedem na Savi, kao neki asocijalan tip. Ako se nađe budala da trpi sve to, možda ću se i oženiti. Naravno, i ta moja žena bi imala slobodu - svestan je svojih osobina moralni pobednik Velikog Brata.
Emil Volak
Story broj 76, 7. mart 2007.
