Učeći na sopstvenim greškama, ali i ne odustajući od cilja koji je zacrtao još na početku studija, glumac Milorad - Miki Damjanović (36) izgradio je zavidnu pozorišnu karijeru, a kao stalni član Beogradskog dramskog pozorišta u nekim od kapitalnih komada pokazao je svoje glumačko umeće. Ipak, da nije bilo njegovih roditelja, Mikijeva karijera sigurno bi ostala na nivou srednjoškolskih maštarija, a on bi najverovatnije postao istoričar umetnosti. Ipak, glumčevi majka i otac rešili da u teškim devedesetim žrtvuju sve što mogu i svim silama podrže san svog sina.
- Kada su prepoznali u meni ljubav prema glumi, nisu žalili ni podršku, a ni novac koji tada nismo imali. Studirao sam privatni fakultet 1995. godine, kada je naša zemlja bila u potpunom rasulu, a moji roditelji odrekli su se mnogo toga samo da bih ja studirao ono što volim. Nikada im to neću zaboraviti i njihovim primerom rukovodiću se i sam kada jednog dana budem vaspitavao svoju decu - otkriva glumac koji ne krije da su lična preispitivanja nešto s čime se gotovo svakodnevno susreće.
- Kao u svakom poslu, pa tako i u ovoj profesiji, postoje periodi uspona i padova. Vrlo je teško kada naiđu lošije pozorišne sezone, posebno zbog toga što se ovo zanimanje zasniva na emocijama. Kada si mlad, u tim situaacijama počinješ da sumnjaš u sebe i svoje kvalitete. Naš posao je konstantna sumnja i preispitivanje. Iza sebe imam 40 premijera, a od tog za samo pet uloga mogu da kažem da sam ih odlično odigrao. Najvažnije je da postavite sebe na mesto koje vam pripada, ni ispod, ni iznad. Ako sebi zadaš suviše male ili prevelike ciljeve, onda nisi ambiciozan, odnosno realan - govori Miki, koji ne dozvoljava da njegov emotivni život ispašta zbog, kako sam kaže, nenormalnog životnog tempa.
- Teško je da nađeš nekoga, ali kada upoznaš osobu koja može da razume tvoj ritam, onda si zadovoljan i na emotivnom planu. Glumac sam koji najbolje stvara kada je emotivno srećan i ispunjen. Kada mi taj segment života nije sređen, svi moji drugi aspekti su u disbalansu. Nikada mi se nije dešavalo da moje veze propadnu zbog toga što neko ne razume posao kojim se bavim, već su pucale zbog nekih drugih stvari. Veza ne treba da predstavlja opterećenje. Otac jedne moje drugarice dobro kaže: Aman bre dete, to se zove zabavljanje, a ne mučenje. Veoma je važno da pored sebe imaš nekoga s kim se razumeš, jer su zbog nerazumevanja pucali mnogi brakovi. Lično bih voleo da se uskoro ostvarim i kao otac, pa o tome trenutno intezivno razmišljam - iskren je Miki koji je trenutno srećno zaljubljen. O tome kako mu je u ovom momentu sve potaman svedoči i poslovno zadovoljstvo, budući da se kao malo dete raduje 24. aprilu kada će predstavu Pukla bruka, po tekstu Dušana Jankovića, a u režiji Milice Kralj, prvi put izvesti pred prestoničkom publikom u Pozorištu Boško Buha, a Damjanovićeva koleginica u ovom komadu je pevačica Tijana Dapčević.
- Gotovo sedam godina postoji ta ideja da Tijana i ja zaigramo u nekoj predstavi, a izgleda kako je samo trebalo da se desi tekst kao što je ovaj i da počnemo sa radom. Naša predstava razlikovaće se po tome što ne tretira urbane ljude, već one što žive negde u Srbiji, a malo je komada koji se bave temama iz unutrašnjosti. Siguran sam i da ovo neće biti jedina Tijanina uloga, pošto sam oduševljen njenim talentom, ali i željom da nauči naš zanat - kaže glumac.
Danilo Mašojević
