Voditeljka i urednica u informativnom programu TV Pink Aida Đedović (45) i njen suprug, novinar Goran Kozić (54), roditelji su desetogodišnje devojčice Une koja je na pragu petog razreda napisala svoj prvi roman. Ova knjiga je svakako nastala, ali ne znamo da li bi bila objavljena da se jedna majka nije zabrinula što njena ćerka sedi za računarom do duboko u noć. Strah od opasnosti koje nosi internet naterao ju je i moralno opravdao da postane haker. Da nije bilo baš tako, možda ne bi saznala da joj je ćerka napisala roman – stoji u dirljivoj prouci na kraju romana Društvo malih veštica koji je već postao popularan među beogradskim osnovcima.
- Bila sam iznenađena kada sam negde napola pročitala ono što je napisala. Nakon prvih nekoliko stranica, ostala sam zatečena. Una je inače dete koje mnogo čita, što je u digitalnoj eri izuzetno retka pojava. Danas deca više komuniciraju putem SMS-a nego što razgovaraju, uz to koriste brojne skraćenice i sigurna sam da će doći vreme kada će biti najbolje plaćeni oni koji budu znali lepo da govore i da se ophode prema drugima – počinje razgovor za Story ponosna mama čija mezimica je ljubav prema čitanju nasledila od roditelja.
- Oboje smo novinari, čitamo odmalena, a knjižare su nam bile omiljeno mesto za izlazak. Inače, Una obožava Harija Potera i bila je tužna kada je autorka tog romana Džoan Rouling pri izdavanju poslednjeg nastavka rekla: Ovo je kraj – priča Aida koja priželjkuje da njenoj naslednici, uprkos nespornom talentu, pisanje ostane samo zabava za trenutke dokolice.
- Za sada želim da budem veterinar ili glumica, ali ne ovde, već u Holivudu, a da mi pisanje ostane hobi – ističe Una koja otvoreno komentariše mamin posao.
- Vesti uglavnom nemaju smisla i ponavljaju se – sigurna je simpatična devojčica i odgovara na pitanje da li su male veštice zapravo njene školske drugarice.
- To nije moje društvo iz škole. Zapravo, dosta sam maštala – ističe Una čija je majka prepoznala ćerkine poruke iz romana.
- U romanu postoji neka mama koja ponekad zareži pa tako vidim kako me sopstveno dete doživljava. Ali, sve mi je to bilo simpatično i poučno. Uživala sam čitajući knjigu i u celoj priči na fenomenalan način povezana su neka mesta na kojima smo zaista bili. Uz to, patentirala je novu klasu u avionu koju je nazvala klasa za sredine. Uvek smo imale otvoren odnos, ali svako uči na greškama pa tako i ja. Verujem kako se svi roditelji trude da budu dobri prema svojoj deci, bolji od svojih roditelja, da im mališani budu bolji ljudi od njih samih, ali nekada je to nemoguće – ističe Đedovićeva koja ima opravdane strahove na pragu ćerkinog puberteta. Ipak, najviše se plaši da ne postane mama veštica.
- Već smo na pragu toga da mi kaže: Neću tako da se ponašam. Inače, ja sam mama veštica, a tata je kul i super, s tim što on smatra da mama tome i služi jer mora da kontroliše situaciju – kaže Aida čija ćerka na jednostavan način razrešava dilemu o odnosu snaga u njihovoj porodici.
- Kada idem negde, mama me ispituje gde ću, s kim ću i kada se vraćam, dok me tata pozdravi sa: Super, ćao. To je uglavnom slučaj u svim porodicama mojih vršnjaka – kaže Una koja ne pati zbog toga što joj roditelji nisu podarili brata ili sestru.
- Život ponekad stvara prepreke i okolnosti koje su nesavladive. Žao mi je što nemam još dece. Ponekad kažem: Una, šteta što vas nisam rodila tri odjednom, bilo bi mi lakše, a ona na to odgovara: Neka hvala. Iskreno, volela bih da imam još dece, ali sada mogu da kažem kako je to moguće u nekom drugom životu jer je biologija surova prema ženama. Kada odlučiš da rodiš dete posle tridesete, ne ide to tako lako – iskrena je Aida.
Nikola Rumenić
