Atletika je kraljica sportova, a u Srbiji ekspanziju posle duge pauze doživljava tek u poslednjih godinu dana zahvaljujući sjajnim rezultatima mladih nada. Među njima je i Mihail Dudaš (23) koji je nedavno oduševio bronzanom medalju osvojenom u sedmoboju na Evropskom dvoranskom prvenstvu u Geteborgu. Još na početku karijere mladi Novosađanin nagovestio je kako je spreman za velika dela, a išao je postepeno, stepenicu po stepenicu, i zasluženo se našao među najboljima u Evropi u najtežoj atletskoj disciplini, što je dokazao u Danskoj.
- Medalja u Geteborgu najsjajnija mi je do sada. Ona je rezultat rada i truda u mojoj dosadašnjoj karijeri, a takođe je i pokazatelj kako se sve može i da ne postoje granice. Drago mi je što sam tom medaljom usrećio i svoju porodicu, prijatelje, navijače i narod koji je navijao za mene. Nadam se da ćemo uskoro slaviti novu medalju - kaže Mihail koga u avgustu očekuje Svetsko prvenstvo u Moskvi. Od Dudaša se dosta očekivalo na prošlogodišnjim Olimpijskim igrama u Londonu, ali zbog zdravstvenih problema nije uspeo da pruži svoj maksimum. Zato ističe kako će se potruditi da za tri godine u Rio de Žaneiru sve nadoknadi.
- U Londonu sam, nažalost, imao tu nesreću da me napad migrene onesposobi da nastavim takmičenje. U London smo stigli dosta kasno i imali smo samo pet dana da se adaptiramo. Vladala je tenzija pa sam sve odradio dosta neiskusno. Za Rio ću imati više iskustva i primeniću ga mnogo bolje. Ambicije su mi da se upišem u istoriju atletike, a da li će to biti samo srpska ili i svetska, svejedno je.
Višeboj važi za najtežu atletsku disciplinu, pa su samim tim i odricanja mnogo veća nego u drugim sportovima.
- Treninzi su veoma naporni. Svakog dana trenira se po dva puta, a isto toliko puta prođe se svaka disciplina na nedeljnom nivou. Nije bitno da li pada kiša, jesi li umoran ili ti se ne radi, trening mora da se odradi. Ustaje se dosta rano, a i leže takođe. Ishrana se prati, a poroci nisu ni u mislima.
Za dvadesettrogodišnjeg Novosađanina atletika je više od sporta, o čemu svedoči i njegov odgovor na pitanje ko mu je bila prva ljubav.
- Prva ljubav mi je atletika. Nikada me nije ostavila. Kad je reč o devojkama, mišljenje ću zadržati za sebe, ali ona će se sama prepoznati, u to sam siguran. Nisam u vezi. Jer da jesam, to bi bila više skype veza.
Sviđaju mi se devojke koje znaju šta žele i imaju razumevanja, a takođe su i lojalne. Kad se radi o izgledu, ne bih imao ništa protiv manekenskog tipa.
Zbog treninga, ovaj sportista gotovo da nema vremena ni za šta drugo, ali postoje neke stvari koje voli, a nemaju veze sa sportom.
- Nekada mi je hobi bio slikanje. Sada za to nemam mnogo vremena, pa polako tražim neki drugi izduvni ventil koji zahteva manju posvećenost. Jedan dan pre takmičenje isključujem sve društvene mreže, mobilne telefone i sredstva za komunikaciju. Počinjem da slušam muziku koja mi podiže adrenalin, duže se tuširam i volim da budem sam ne bih li se bolje koncentrisao - zaključuje Dudaš.
Priredila: Moni Marković
Foto: Promo, ???????
