icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

Story Tema: Muzika iznad ili ispod korupcije

Podeli:

Za srpske pevače kolač zvani Evrovizija već godinama je najslađi razlog da se posluže svim sredstvima ne bi li se našli na ovom muzičkom spektaklu kao predstavnici svoje zemlje. A put je ponekad krivudav, popločan skandalima i prljavim igrama
Moje 3, Foto: Luka Šarac, Marko Poplašen, Story press
Moje 3, Foto: Luka Šarac, Marko Poplašen, Story press

Opsesija festivalom lakih nota poznatim pod nazivom Evrovizija, na našim prostorima počela je 1961. godine kada je na njemu debitovala tadašnja Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija. Bila je to jedina komunistička država koja se takmičila na ovom muzičkom hepeningu, a zemlju su tokom niza godina predstavljali izvođači iz svih republika koje su je činile, osim iz Makedonije. U tom periodu, predstavnici iz Hrvatske bili su najuspešniji, pošto su pobedili na čak dvanaest od dvadeset sedam Jugovizija. Poslednji predstavnik SFRJ na Evroviziji bila je Bebi Dol sa kompozicijom Brazil, a prateće vokale pevale su sestre Aleksandra i Kristina Kovač.



Nacionalni izbor te godine održavao se u Sarajevu i taj 9. marta ostaće upamćen kao datum prvih opozicionih demonstracija protiv Slobodana Miloševića, a nekoliko dana pre takmičenja u Rimu, počeli su i oružani sukobi u Hrvatskoj. Ipak, Bebi Dol je otvorila Evroviziju, a iako je pesma Brazil postala veliki hit, pevačica nije izborila važan plasman jer joj je u senci početka građanskog rata jedino žiri Malte dodelio jedan bod, što je bilo dovoljno samo za pretposlednje mesto. Godinu dana kasnije, Ekstra Nena bila je poslednji izvođač koji je na Evroviziji branio boje zemlje koja se zvala Jugoslavija. Na nacionalnom izboru tada su učestvovali predstavnici tri danas nezavisne države – Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore, a pesma Ljubim te pesmama zauzela je baksuzno, trinaesto mesto.

RED MUZIKE, RED POLITIKE

Međutim, srpska evrovizijska istorija zvanično počinje 2003. godine kada je održan revijalni festival Beovizija, zamišljen kao generalna proba za debi državne zajednice Srbije i Crne Gore na muzičkom spektaklu. Pobedu je te godine odneo Toše Proeski koji je izveo numeru Čija si, autora Leontine Vukomanović. Novoosnovani festival, prvobitno planiran za drugu polovinu marta, pomeren je za sredinu aprila 2003. godine i to zbog vanrednog stanja koje je u zemlji uvedeno zbog ubistva tadašnjeg predsednika vlade dr Zorana Đinđića. Na prvoj Beoviziji debitovala je i pevačica Ana Nikolić koja je izvela numeru Januar, a publici se predstavila i danas kontroverzna pevačica Danijela Vranić koja je izvela numeru Hoću da budem poznata. I upravo želja za izlaskom iz sveta anonimnosti navodila je mnoge pevače da sreću okušaju na Beoviziji koja je 2004. postala pretkvalifikaciono takmičenje pesama iz Srbije, za festival Evropesma – Evropjesma, a festival su zajednički organizovali Radio-televizija Srbije i Radio-televizija Crne Gore. RTS je na Beoviziji birao svojih 14 predstavnika, a RTCG je počela sa organizacijom svog izbornog festivala, Montevizije, s kojeg je na Evropesmu - Evropjesmu delegirano deset pesama.

Trijumfovao je Željko Joksimović koji je osvojio srca evropske publike pesmom Lane moje koja je na takmičenju u Istanbulu osvojila visoko drugo mesto. Željkova pobeda vratila je veru domaćeg gledališta u odlične šanse Srbije na evropskom muzičkom tržištu, čemu je doprineo i Joskimovićev internacionalni uspeh nakon vicešampionskog mesta u Istanbulu. Sledeća Evropesma – Evropjesma održana je 2005. godine u Podgorici. Beovizijska pobednica Jelena Tomašević ukrstila je glas sa članovima crnogorske grupe No name koja je otišla na Evroviziju u Kijev. Nastupili su sa numerom Zauvijek moja koja je, umesto da ih delegira u muzičke ljubimce još formalno postojeće Državne Zajednice Srbije i Crne Gore, najavila najveći festivalski skandal na ovim prostorima. No name se, naime, i naredne godine kvalifikovao za finale Evropesme – Evropjesme i to sa numerom Moja ljubavi, a nastup ove grupe u Sava centru postao je svojevrsni simbol raspada zajednice dveju republike koji se i formalno dogodio crnogorskim referendumom o otcepljenju, 22. maja 2006. godine. Ipak, scene isterivanja članova benda No name sa bine Sava centra uzrokovane skandaloznim glasanjem crnogorskih muzičkih poslenika u sastavu zajedničkog žirija koji je zajedno sa glasovima publike birao pobedničku pesmu, zabeležile su i kamere RTS-a u direktnom prenosu.

Favoriti publike na tadašnjem izboru bili su Flamingosi, koji su zajedno sa tragično nastradalim Ljubišom Stojanovićem Luisom izveli numeru Ludi letnji ples, ali i pevačica Ana Nikolić sa brzim taktovima hita Romale romali. Osim na samoj sceni gde je zvižducima ispraćeno čitanje rezultata glasanja crnogorskog dela žirija, bilo je zanimljivo i u bekstejdžu ovog takmičenja. U revijalnom delu nastupala je Severina Vučković sa numerom Moja štikla s kojom je prezentovala Hrvatsku, ali je u Sava centru navodno imala neslavnu scenu upravo s Anom Nikolić, srpskom favoritkinjom za odlazak na Evroviziju. Tabloidi su pisali da su se  pevačice sukobile oko prostorija za garderobu, ali nijedna od njih dve nije to i zvanično potvrdila.

NA KROVU SVETA

Godinu dana kasnije, na Evroviziji trijumfuje Marija Šerifović koja je takođe bila svedok skandalozne Beovizije. Naime, nekoliko izvođača angažovalo je advokata tvrdeći da su oštećeni u zbrajanju glasova, tokom polufinalne večeri. Organizacionom odboru Evrosonga poslat je zahtev da se rezultati Beovizije ponište i organizuje novo takmičenje, a potpisnici ovog dokumenta bili su Maja Nikolić, Mira Škorić, Aleksandra Perović, Jelena Kovačević i Amadeus bend. Njihov pravni zastupnik tvrdio je da je neregularnost u glasanju tokom polufinalne večeri dokazana, mada je krivica svaljena isključivo na firmu Fonlider, koja je priznala da im je od silnih SMS-ova pukao server. Ipak, trijumf Marijine Molitve u Helsinkiju, bacio je u senku skandale na našem domaćem izboru koji je naredne godine obeležen održavanjem Evrovizije u Beogradu. Srbiju je predstavljala Jelena Tomašević sa pesmom Oro, a na Beoviziji nije bilo značajnijih kontroverzi u vezi s njenim izborom. Sjajna evrovizijska slika iz Beograda poslata je u svet, a manifestaciju su vodili Jovana Janković i Željko Joksimović. Oni su u periodu priprema za ovo takmičenje i otpočeli vezu koju su prošle godine krunisanu brakom. Skandali su se na Beoviziju vratili 2009. godine kada su u polufinalnom zbrajanju glasova oštećene Ana Nikolić i Ivana Selakov. RTS je nakon početne diskvalifikacije uputio izvinjenje ovim pevačicama uz molbu da nastupe u finalu, što je Nikolićeva odbila uz tužbu koju je uputila RTS-u. I dok Anin sudski spor protiv Javnog servisa i dalje traje, u Moskvi je naposletku završila Cipela Marka Kona.

On je i sam bio iznenađen trijumfom svoje pesme koja nije postigla značajan uspeh pred evrovizijskom publikom. Brojni skandali na Evroviziji rezultirali su promenom načina izbora predstavnika pa je RTS 2010. izabrao kompozitora koji je uradio pesme za tri izvođača. Za odlazak na Evroviziju sa numerom Gorana Bregovića borili su se Emina Jahović – Sandal, Oliver Katić i Milan Stanković koji je na kraju pobedio sa pesmom Ovo je Balkan. U Oslu se, međutim, ipak nije proslavio, što je rezultiralo njegovim sukobom sa čelnicima Grand produkcije i jednogodišnjom medijskom izolacijom tokom koje nije davao izjave za medije. Povratničkim intervjuom za Story, objasnio je kako se osećao u periodu nakon neuspeha na Evroviziji tokom kojeg je dospeo u sukob sa tada matičnom izdavačkom kućom.

- Jedna u nizu laži bila je ta apsurdna priča o depresiji. Svi smo mi ljudi od krvi i mesa i ovo je zaista težak period u mom životu, ali priča o depresiji zapravo je samo još jedan u nizu pokušaja da me u proteklih godinu dana ospore po svakom, pa i ovom pitanju – rekao je Milan kojem je velika podrška u postevrovizijskom periodu bila tadašnja devojka, folk pevačica Rada Manojlović. Nakon Milana, Srbiju je 2011. godine u Diseldorfu predstavljala do tada javnosti nepoznata studentkinja farmacije Danica – Nina Radojičić. Njenu pesmu Čaroban komponovala je Kristina Kovač, a plavokosa pevačica iz Nemačke se vratila sa osrednjim plasmanom. Prošle godine opet se promenio izbor predstavnika pa je RTS odabrao pevača koji je nekoliko meseci pripremao pesmu za odlazak u Baku. U glamuroznom šou-programu koji je realizovala nacionalna televizija, domaćem gledalištu ponovo se predstavio Željko Joksimović koji je za Azerbejdžan spremio pesmu Nije ljubav stvar. Tom prilikom izveo je i englesku verziju numere pod nazivom Synonym, ali je ipak odlučio da u Bakuu izvede pesmu na srpskom čiji tekst su napisali Marina Tucaković i Miloš Roganović. Već tada je šeretski na svoj račun prihvatio nadimak pola čovek – pola Evrosong koji mu je nezvanično dodeljen zbog dugogodišnjeg evrovizijskog takmičarskog staža u svojstvu izvođača i kompozitora.

- Naravno da iskustvo iz Istanbula, Atine i Beograda mnogo pomažu. Dobro poznajem kako stvari teku mesecima uoči i tokom evrovizijske nedelje, što svakako olakšava stvar usmeravanja energije na prave stvari i situacije – rekao je Željko za Story uoči odlaska za Azerbejdžan gde je osvojio treće mesto. Budući da je u Bakuu pobedila Šveđanka Lorin, takmičenje se ove godine održava u Malmeu gde će nas predstavljati trio Moje tri, izabran na Beosongu. Reč je opet o izboru festivalskog tipa za koji je selekciona komisija u kojoj su, između ostalih, bili Biljana Krstić i Momčilo Bajagić Bajaga izdvojila petnaest numera. Na polufinalnoj večeri skandal je napravila pop pevačica Maja Nikolić tvrdeći da se pobednik zna unapred i kako je izbor namešten. Majin revolt uzrokovan je njenim lošim plasmanom sa pesmom Blagoslov koju je uradio belgijski kompozitor Mark Pejling, a ulazak u finale slavili su Dušan Svilar, Marija Mihajlović, Saška Janković i grupe Moje tri i Sky’s. Pobedničku pesmu Ljubav je svuda  napisali su Saša Milošević Mare i Marina Tucaković, a grupu Moje tri čine Nevena Božović, Sara Jovanović i pobednica takmičarskog šou-programa Prvi glas Srbije u kojem su sve tri učestvovale – Mirna Radulović.

Finale Beosonga obeležili su revijalni nastupi Olivera Mandića i Marije Šerifović koja se pojavila sa majicom na kojoj je bila ispisana poruka: Muzika iznad korupcije. Na naše pitanje da li sumnja u regularnost ovogodišnjeg izbora, kratko je odgovorila: Ni u šta ja ne sumnjam, sve što imam da kažem  rekla sam ovim natpisom, koji u stvari simbolizuje čitavu priču oko izbora domaćeg predstavnika na Evroviziji na kom je s vremena na vreme pobeđivala muzika, pokatkad nimalo imuna na korumpirane radnje i lobiranja poslenika muzičke i javne scene u Srbiji.

Nikola Rumenić

Inicijalizacija u toku...