Nakon što je davne 1977. rekao: Sada sam zvezda, ali šta će biti sledeće godine? glumac, reditelj, scenarista i producent Vudi Alen, čiji je film Rimu s ljubavlju premijerno prikazan na ovogodišnjem 41. Festu, nikada nije voleo zvezdani status. Zapravo on i nije zvezda, on je legenda. Ni 136 nominacija za razne nagrade, od kojih je rekordna 21 za Oskara, nisu mu bile previše važne. Tako je upravo te 1977, umesto da pred holivudskom svitom pokupi zlatne statue za ostvarenje Annie Hall za koje je potpisao scenario i režiju, sa svojim New Orleans Rag Time Jazz Bandom svirao u jednom njujorškom klubu. Međutim, takvo ponašanje ne čudi jer je još od ranog detinjstva bio poseban i sasvim neobičan.
Rođen je kao Alen Stjuart Konigsberg 1. decembra 1935. u Bruklinu kao sin potomaka jevrejskih doseljenika Martina i
Neti Konigsberg. Sa samo tri godine postao je opčinjen glumom. Nakon što ga je majka odvela da pogleda bajkovitu predstavu Snežana i sedam patuljaka, pozorište je postalo njegov drugi dom. Sa osam godina, baš kada je krenuo u hebrejsku školu, dobio je sestru Elen. Već tamo su dečaku sa neobičnim talentom za izvođenje mađioničarskih trikova, koje je vežbao kad nije svirao klarinet, zbog boje kose nadenuli nadimak Crveni. Bio je prilično povučen tako da se retko družio s vršnjacima. Kao sedamnaestogodišnjak, dok je još pohađao srednju školu, počeo je da piše viceve, a posle i scenarije za radijske komičare. Iako je upisao fakultet u Njujorku, ubrzo je bio izbačen jer je navodno prepisivao na ispitu. Tamo je upoznao i svoju prvu ljubav, studentkinju Harlen Rosen koja je tada imala 17 godina, a samo dve godine stariji Alen odveo ju je pred oltar.
- Oboje smo želeli da kročimo u svet. I jesmo. Harlen je bila izvanredna žena, vrlo talentovana. Svirala je klavir i studirala filozofiju. Imali smo odličan brak, ali smo se nakon pet godina dogovorili da svako krene svojim putem - rekao je svojevremeno Vudi. Nedugo nakon Harlen pronašao je
novu ljubav, glumicu Luis Laser sa kojom je proveo čak jedanaest godina. U to je vreme nastupao je po njujorškim klubovima kao stand-up komičar. Na pitanje da li mu je sreća bila naklonjena često je odgovarao:
- Mislim da jeste. Mora da bude. Ljudi često nisu iskreni po tom pitanju, ali istina je da u našem životu mnogo toga veoma zavisi od sreće. Svi bi voleli da veruju kako će sve biti u redu ako vežbaju, jedu zdravu hranu, ne puše... Ipak, to uglavnom nije tako. Znate, kada sam počinjao karijeru, bilo je momaka talentovanih kao ja, ili čak i više, ali jedan od njih poginuo je u avionskoj nesreći. Šta da se radi, potrebna vam je sreća.
Na početku karijere Alen je šest meseci radio bez ikakvog honorara, a ponekad je šou održavao i pred samo nekoliko posetilaca. Ubrzo je počeo da dobija i malo bolje ponude, a već tada je svoje ime Alen Konigsberg promenio u Vudi Alen, objašnjavajući da u šou-biznisu ne može uspeti čovek čije ime zvuči poput imena nekog nemačkog teologa. Iz klubova je stigao i na televiziju, a 1965. doživeo je i prvi veliki filmski uspeh sa scenarijem za What’s New, Pussycat. Godinu dana nakon te komedije u kojoj je i glumio, osam godina veze sa Luis krunisao je brakom, ali posle tri godine usledio je razvod.
- Bio sam lud za njom. I danas sam jer smo još jako dobri prijatelji - izjavio je za svoju drugu suprugu koja je 1971, uprkos njihovom razvodu, glumila u njegovom filmu Bananas. Iako bez partnerke jednostavno nije funkcionisao, nakon dva propala braka na treći još dugo nije ni pomišljao. Čak ni onda kada se na snimanju Play It Again, Sam 1972. zaljubio u glumicu Dajanu Kiton. Osećanja su bili obostrana, a u te četiri godine Dajana je glumila u svim njegovim filmovima, a onda su njihovu vezu zatresle trzavice. Dajana se odselila od Vudija, a u njen život je ušao Voren Biti. Bilo je to u vreme kada su ona i Alen snimali film Annie Hall koji je opisivao njihovu ljubavnu vezu, a i ime je dobio baš po njoj. Naime, njeno pravo prezime je Hol, a nadimak joj je bio Eni. Ljut na svoju veliku ljubav na snimanju filma Manhattan, smislio je najčudnije načine kako bi je izbegavao. Tako je njegova sekretarica njenoj sekretarici slala popis mesta na kojima će on biti, kako se negde ne bi sreli. Nije samo glumac Voren bio razlog takvog paranoičnog ponašanja nego i mlada glumica Mjuriel Hemingvej za kojom je Vudi izgubio glavu i to ponovo na setu. U to vreme, unuka slavnog pisca imala je nepunih osamnaest godina. Zajedno su ih viđali u disko klubu Studio 54, po njujorškim restoranima, ali na jednoj privatnoj zabavi kod Džeki Onazis posvađali su se i prekinuli započetu priču. Nakon Mjuriel, Vudi se nije upuštao u ozbiljnije veze, jedino se redovno družio sa svojim psihijatrom.
- Često sam nezadovoljan kako su moji filmovi ispali. Kada bih ih ponovo gledao, to bi me samo dodatno oneraspoložilo. Čak i zavidim ljudima koji mogu, posle završenog filma, da se opsute na žurki povodom premijere i da izgledaju kao da uživaju. Ja iz jednog filma ulećem u drugi i to kod mene već izaziva blagu depresiju. Nije to depresija koju moram da lečim. U stvari, zaista se ne potresam ukoliko se ljudima ne dopada moj film, niti osećam zadovoljstvo ako je film uspešan - pričao je Vudi koga su mnogi karakterisali kao ružnog čoveka.
- Za lepotu nipošto ne bih dao svoj humor jer nikada nisam mario za fizički izgled. Ali, uvek bih menjao to što sam smešan, za to da budem tragičar. Voleo bih da sam tako mogao da radim od početka, od prvog dana u ovom poslu. Ne kao glumac, jer me nikada nije privlačilo da igram Hamleta, to me ne zanima. Bilo bi mi draže da sam u karijeri, umesto komedija, pravio samo drame i tragedije - kaže Vudi koji je u njujorškom restoranu Elaine upoznao deset godina mlađu glumicu Miju Farou, bivšu suprugu Franka Sinatre, koja se nakon šesnaestomesečnog braka sa pevačem udala za pijanistu Andrea Previna. Mija je u tom braku rodila tri sina, a usvojila je još tri devojčice, među kojima i osmogodišnju Koreanku Sun-Ji, napuštenu ćerku neke prostitutke. Ljubav Mije i Alena bila je i više nego neobična. Iako se zaljubio, poučen ranijim iskustvima nije pristajao na zajednički život. Tako je glumica samo vikende provodila u njegovom stanu na Petoj aveniji dok je ostalih dana sa svojom decom živela s druge strane Central parka u osmosobnom stanu.
- Veza je uvek bolja kada s osobom ne moraš da živiš. Preko dana bili smo zajedno, ali uveče bi svako odlazio u svoj stan. Tako smo uvek imali prostora samo za sebe - opravdavao se Vudi. Kada je Mija poželela i brak, uspela je da ga nagovori samo na zajedničko dete, ali pod uslovom da beba živi s njom. Međutim, Mija nikako nije uspevala da zatrudni. Pošto je i ranije usvajala decu, ponovno se odlučila na takav čin. Plavokosa i plavooka devojčica Dilan O’Saliven Farou, koju Vudi u početku gotovo da nije ni primećivao, uskoro je postala čitav njegov svet. Ustajao je u cik zore kako bi stigao u Mijin stan i čekao da se malena probudi.
U decembru 1987. ljubavnici su ipak postali i biološki roditelji, a nedugo nakon rođenja sina posvađali su se oko detetovog imena. Glumica je htela da ga nazove Ingmar Bergman, po reditelju, ali je nevoljno pristala na Vudijevu želju da mu daju ime Sačel, prema slavnom igraču bejzbola. Tu pobedu mu je brzo zabiberila tako što je u krštenicu uz detetovo ime upisala svoje prezime. Alen se o sinu nije mnogo brinuo.
Bio je zaokupljen sa Dilan, koju je Mija zanemarivala nakon što je rodila Sačela, pa ju je Alen često nalazio uplakanu pred zatvorenim vratima sobe u kojoj je majka hranila novorođenog sina. Započela su međusobna prebacivanja pa je Mija Vudiju govorila kako mu nije stalo do Sačela, kao ni do Mozesa, starijeg sina koga je takođe usvojio sa Mijom. Uskoro je ljutita glumica prestala da posećuje tada pedesetšestogodišnjeg Alena, a on se polako zaljubljivao u njenu usvojenu ćerku Sun-Ji. Nakon što je 1992. u njegovom stanu pronašla golišave fotografije svoje ćerke koja je tada imala samo dvadeset jednu godinu, izbio je skandal. U naletu besa Mija ga je optužila kako je seksualno napastovao i Dilan, ali to se kasnije ispostavilo kao izmišljotina. Njegova najveća bol bila je to što je ne samo izgubio starateljstvo nad decom, nego su ga ona i zamrzela. Sin Sačel, inače čudo od deteta, koji je sa 15 godina upisao pravo na prestižnom Jejlu, promenio je ime u Šejmes, a Dilan je postala Eliza. Sun-Ji je poslata u internat, ali je nekako ipak uspevala da održi kontakt s Alenom pa su se 1997. venčali u Veneciji.
- Neka od moje dece i ne znaju da je ona bila deo naše porodice. Ona više ne može biti moje dete - rekla je Mija za Sun-Ji.
Za razliku od nje, Vudi je govorio: Da mi je neko, kad sam bio mlad, rekao da ću se venčati sa 35 godina mlađom Koreankom, koja uz to nema veze sa šou-biznisom, rekao bih mu da je lud - objašnjavajući da je trenutak kada je Mija pronašla polaroidne fotografije bio najsrećniji u njegovom životu. Iako je u početku braka sa svojim korejskim cvetićem imao problema jer se ona pretvorila u dominantnu agresivnu suprugu, nesporazume su izgladili i danas uživaju sa dve usvojene ćerkice, Bečet Damejn i Menzi Tio.
- Starenje ne donosi nikakav kvalitet u vezi. Nisam s godinama stekao bilo kakvu mudrost. Starenje je loša stvar i tačka. Niko ne želi da ostari jer u tome nema ničeg lepog. Van svake sumnje, život je tragičan. U njemu imate smešne oaze. Ali, na kraju dana, kada se sve završi, uvek vas sačekaju loše vesti. Obavezno, šta god da radimo, dolazimo do neprijatnog kraja - zaključuje Vudi.
Priredila Ksenija Konić
Tekst Josipa Scotti
