Do pre samo nekoliko meseci svima koji su okrenuli leđa poznatom Banjalučaninu Dadu Glišiću (34), bilo je gotovo nezamislivo da će se ovaj pop pevač podići iz pepela i trjumfovati na festivalu u Vrnjačkoj Banji, a zatim objaviti i album. Scenario tog oporavka izrežirao je isključivo on sam, iščupavši se iz pakla droge u koji je zapao. Šest godina odsustvovao je sa scene, a govorkanja o tome kako je imao problema s porocima u jednom trenutku nadjačala su melodije svih njegovih pesama. Pričalo se da je bio nesrećan u ljubavi, a upravo takve ljubavi krive su za neka od najvećih svetskih umetničkih dela. Dado je u svom mikrokosmosu sakupio sve pozitivne i negativne emocije i stavio ih na novi, nimalo skroman CD koji je rezultat svega kroz šta je prošao u borbi s drogom, ali i u borbi za oporavak, počevši od bivše veze sa fotomodelom Sofijom Rajović, posle koje nije imao ozbiljnu vezu.
Koliko vaš emotivni život utiče na posao kojim se bavite?
- Svakako da utiče, na stvaranje muzike pogotovo. Drago mi je da čujem komentare kako na ljude koji me slušaju prenosim snažna osećanja. Pravo je zadovoljstvo deliti to sa njima, ali i znati da iskrena i čista emocija u ovim devijantnim vremenima zavređuje pažnju.
Nije tajna kako je jedna od vaših najvećih ljubavi bila pevačica Mari Mari, koja je danas u srećnom braku. Jeste li nakon raskida ostali u kontaktu?
- Marija je divna i talentovana devojka koja potiče iz veoma dobre porodice. O njoj zaista imam samo reči hvale. Nažalost, ne mogu reći da često kontaktiramo, ali ostali smo u više nego dobrim odnosima, a to je ono što je najvrednije i najbitnije.
U kakvim ste odnosima sa svojom drugom velikom ljubavi, fotomodelom Sofijom Rajović?
- Naš odnos je, kako to volim da kažem, bio i ostao specifičan. (Smeh)
Imate li trenutno devojku i jeste li srećni u ljubavi?
- Devojku nemam punih šest godina, ali to ne znači da nisam zaljubljen. Po tom pitanju sam kao dete.
Šta vam je bila najveća inspiracija tokom rada na novom albumu?
- Nadahnuće sam oduvek pronalazio u sopstvenom životu, a tako je bilo i ovog puta. Život i sve što uz njega ide, a svakako da to nisu samo lepe stvari...
Kad već pominjete manje lepe stvari, da li vam je bilo teško da se izvučete iz pakla droge u koji ste svojevremeno zapali?
- Ljudi su skloni preuveličavanju. Istina je da je iza mene teška životna borba iz koje sam uz božju pomoć izašao kao pobednik. Bio sam mlad i prilično razočaran zbog mnogih loših stvari koje su nam se dešavale, a pomalo i u ljubav... Sve se vrtelo oko novca. Iako je moj album Ljubavi poneo zvanje najprodavanijeg izdanja te godine, medijski sam bio potpuno zapostavljen. Ne želeći da plaćam prostor u pojedinim medijima, da budem deo jeftinih priča i da se laktam sa likovima koji nemaju veze sa životom, a kamoli sa muzikom, odlučio sam da se povučem. Nažalost, situacija se u međuvremenu nije preterano promenila, a ja više ne želim da čekam. Svojom muzikom pokušaću da pošaljem jednu drugačiju poruku koja neće biti samo prazna forma, kao što to mnogi danas rade, već će u sebi nositi suštinu, a to je ljubav.
Možete li za sebe da kažete kako ste dotakli dno i podigli se iz pepela?
- Negde sam to već rekao, a sada ću ponoviti - nije sramota pasti, sramota je ne ustati. Sva suština je upravo u tome.
Šta poručujete mladim ljudima koji kreću životnom stranputicom? Kako da se spasu i započnu novi život?
- Najvažnije je spoznati sebe, verovati u sebe, ne donositi odluke na brzinu, već dobro razmisliti o svemu. Istina je da mladima nije nimalo lako, živi se brzo, iz dana u dan svedoci smo loše atmosfere u državi... S tim u vezi, u vremenu u kojem živimo veoma je bitno, ako ne i najbitnije, ostati normalan, zdrav i dostojanstven. O važnosti porodice kao osnovi i osloncu da i ne govorim.
Jesu li vas u ne tako lepom periodu života o kojem pričamo napuštali prijatelji?
- Mnogi ljudi za koje sam verovao da su mi istinski prijatelji okrenuli su mi leđa kada mi je njihova podrška bila od neprocenjive važnosti. Ipak, nikoga ne želim da krivim niti osuđujem. Naučio sam kako stvari koje padaju ne treba hvatati, već ih pustiti da padnu.
Da li vam je pobeda na festivalu u Vrnjačkoj Banji dala snagu za novi početak?
- Iskren da budem, bio sam spreman da krenem od nule, ali je žiri jednoglasno odlučio da upravo moja kompozicija ponese Grand Prix festivala, što mi je dalo snagu i motivisalo me da nastavim da stvaram kvalitetnu muziku.
Sa kakvim preprekama se susrećete nakon što ste se vratili na muzičku scenu?
- Kada sam pre nekoliko meseci objavio singl Neponovljiva, moj povratak na scenu podržao je veliki broj ljudi koji vole muziku koju stvaram, ali ne i moje kolege. Takođe, pobedu na festivalu u Banji čestitali su mi samo Seka Aleksić, Kaja, Željko Vasić, Nenad Cvijetić, Pero Stefanović i Srđan M. Dakle, samo njih šestoro! Društvene mreže i portali danas su izuzetno popularni i prosto je nemoguće da o mom trijumfu neko nije bio informisan. Očekivao sam da će mnogo veći broj kolega pozdraviti moj povratak na scenu, ali... Biće da mi se baš i nisu obradovali.
Na novom albumu naći će se i duet sa Katarinom Ostojić Kajom. Kako je uopšte došlo do te saradnje?
- Jedne noći, potpuno neočekivano, desila mi se pesma koja je bila kao stvorena za duet. Došao sam na ideju da bi trebalo da je snimim sa Kajom jer mi je njen vokalni izraz oduvek bio interesantan. I definitivno nisam pogrešio. Glasovi su nam se stopili u jedan, pesma je veoma hitična i nosi neku neobičnu čaroliju, a suština je baš kao i u svim mojim kompozicijama - ljubav.
Uporedo sa radom na novom albumu, u Banjaluci ste otvorili jedan od najsavremenijih muzičkih studija u ovom delu Evrope. Jesu li njegova vrata otvorena svim izvođačima ili sarađujete samo sa predstavnicima određenih muzičkih žanrova?
- U studio The Best uloženo je mnogo ljubavi, truda, ali i sredstava. Većina opreme uvezena je iz Londona, a budući da je u pitanju ručna izrada, na neke delove čekao sam mesecima. Vrata studija otvorena su svima koji žele da urade nešto u muzici, a ja sam tu da pokušam da pomognem i usmerim ih na pravi put do uspeha.
Nikola Rumenić
