Sa samo dvanaest godina napisala je esej pod nazivom Priča o meni, a još u to vreme predvidela je da će postati veliko ime i da će u svetu zauvek ostati zapamćena.
Rad koji je napisala tokom školovanja u londonskom Sylvia Young theatre school, Ejmi je počela rečima:
– Otkad znam za sebe jako sam glasna i svi govore da ne vičem. Ne urlam ja da bih im smetala, to radim da bi me čuli. U mojoj porodici moraš vrištati da bi te neko čuo i primetio – napisala je tada danas pokojna Ejmi.
Za svoj glas i pesmu, kojim je toliko želela zarađivati za život, borila se još tada insistirajući na tome da je roditelji upišu u kvalitetnu školu za mlade talente.
– Želim da ljudi čuju moj glas i da zbog mene, na pet minuta, zaborave sve brige i nedaće – napisala je pevačica i nastavila:
– Škola u koju sad idem užasno je mesto. Vraćam joj se svaki dan i strašno patim. Volela bih da pohađam nastavu tamo gde će prepoznati moj talent, gde neću živeti pod stegom, gde ću glasom probijati granice vlastitih mogućnosti. Gde ću moći da pevati, a da me niko ne utišava – piše u eseju pevačice Vajnhaus koja je očigledno još u detinjstvu predvidela da je pred njom velika karijera.
– Stalno sanjam taj jedan san, da izlazim na scenu i da sam jako popularna... Želim da me ljudi zauvek pamte – rekla je tada Ejmi čiji se slavni život pre godinu dana tragično završio.
U 27. godini života pod uticajem alkohola preminula je u svom stanu u Londonu. Njen duh i pesme, krunisani nagradama Grammy i ukoričeni u stranicama izdatih CD-ova živeće večno. Baš kao što je poželela još kao devojčica.
