Iako već dve decenije ne živi na prostorima bivše Jugoslavije, čuveni muzičar Darko Rundek (56) još uvek važi za heroja Novog talasa koji je u muzici vladao osamdesetih godina, sada već prošlog veka, kada je bio na čelu kultne grupe Haustor, zbog čega ljudi i danas hrle na njegove koncerte. I dok o muzici može da priča neograničeno i gotovo je moguće primetiti iskre u njegovim kristalno plavim očima, Rundek se pretvara u veoma stidljivog čoveka kada govori o supruzi i rediteljki Sandi Hržić, sinu Vidu (21) i njihovom životu u francuskoj prestonici.
- U Parizu živim život potpuno anonimnog čoveka i to mi prija, bavim se najviše familijom, volim da čitam i mnogo hodam. Kuvam veoma retko, samo kad dođem na red, jer su u tome mnogo bolji žena i sin. Poslednje tri godine u kući imamo i mašinu za sudove što je mnogo promenilo moj život! (Smeh) Nisam potpuno opušten otac, jer će moj roditeljski zadatak potrajati, iako sam se nadao da će ranije biti završen. Bojim se da ćemo još neko vreme živeti skupa, iako bih ja bio najsrećniji da je moj sin potpuno samostalan što pre – priča kroz smeh Darko koji ipak ne krije zadovoljstvo što njegov naslednik poseduje talenat za sviranje.
- Vid je počeo svirati saksofon koji mu je Isabel iz našeg benda poklonila, a ona je sve više deo naše porodice. Prvi put kada je uzeo taj instrument u ruke, on je jednostavno prosvirao. Tako da definitvno ima talenta za to, a ja bih bio jako srećan da za koju godinu postane dobar saksofonista – ističe ovaj osobeni muzičar koji ne krije koliko mu je važna podrška supruge sa kojom je u zajednici još od studentskih dana.
- Sanda je ta koja u našem slučaju drži sve konce u svojim rukama, jer ja mnogo putujem zbog posla, ali i ja pomalo stasavam. (Smeh) Verujem u onu izreku: Ono što ne raste, to pada. Tako je i u ljubavi, sve ide u talasima. Izgleda da smo nas dvoje dovoljno različiti da to ima neku dinamiku koja je omogućilo da opstanemo tolike godine – smatra frontmen benda Rundek Cargo Trio koji je nedavno boravio u Indiji koja je na njega ostavila snažan utisak.
- Svaki roker koji iole drži do sebe mora barem jednom u životu otići u Indiju, gde su išli i Beatlesi i Roling Stonesi. Rokenrol se duhovno formirao iz jedne urbane subkulture, ali i iz tog nekog duhovnog uticaja Istoka i hipi pokreta. A mene lično je zanimalo da vidim kako je tamo gde je hodao Buda i gde su se rađale neke mitološke, duhovne i kulturne tradicije koje su došle i do nas. Rođen sam kao hrišćanin, a ako je ijedna druga tradicija na mene izvršila veliki uticaj u duhovnom smislu, onda je to budizam. Ipak, nisam sledbenik nekog gurua, niti sam išao u određeni ašram. Želeo sam samo da vidim šta je to tamo i primim u sebe što više utisaka. Nije mi se dogodilo nikakvo čudo, ali mislim da se nakon nekog vremena pomerilo neko težište u telu – navodi ovaj pevač koji priželjkuje da se skrasi na jednom ostrvu na Jadranskom moru.
- Nikada se nisam osećao kao Balkanac, već kao građanin sveta, bio ja u Parizu ili ne. Mada u poslednje vreme razmišljam da svoju bazu preselim u Hrvatsku, ne u Zagreb već na neko ostrvo, a to bi mogao biti Brač. Ne zamišljam sebe daleko u budućnosti, jer ne znam kada će tempirana bomba koja nosim u sebi eksplodirati. Mislim da je to zapravo muška karakteristika jer se žene mnogo bolje snalaze u tim vremenskim projekcijama. Ja ipak živim ovde i sada – zaključuje Rundek koji je 29. i 30. aprila održao koncerte u Domu omladine u Beogradu.
Jelena Kulović
