Kontroverzna američka komičarka i voditeljka Elen de Dženeres rođena je 26. januara 1958. godine u Meteriju, predgrađu Nju Orleansa u državi Luizijana gde je provela dobar deo svog detinjstva. Njen otac Eliot bavio se prodajom osiguranja, a i majka Beti tada je kao agent za prodaju nekretnina često bila prezaposlena. Pre ćerke dobili su sina Vansea, a rano detinjstvo brata i sestre bilo je srećno i ispunjeno igrom. Sećajući se tog perioda Elen je govorila kako je najviše volela da istražuje grad u kome je živela.
- Svuda sam se vozila svojim biciklom. Po studentskom kampusu Njukom koledža, uzduž i popreko po gradu. Mnogi odrastaju u Nju Orleansu, a da uopšte ne saznaju koliko je to jedinstven grad.
Sve tužne trenutke u životu pokušavala je da prebrodi tako što je olakšanje i izlaz nalazila u humoru, pa je veoma rano shvatila da je rođena komičarka. Imala je svega trinaest godina kada su joj se razveli roditelji, a majku koja je tada bila u teškoj depresiji umela je da uveseljava i zasmejava.
- Mojoj mami su se događale ružne stvari. Do tada sam mislila da je jača od mene, ali kada se razvela od tate, ostale smo same u stanu i živele kao cimerke. Gledala sam kako nakon skoro dvadeset godina braka pati, pokušava da izađe sa nekim novim muškarcem, da sredi život. Sećam se da je izlazila i sa jednim užasnim tipom koga sam čak morala da izbacim iz kuće. Sa trinaest godina sam sazrela i brinula sam o njoj. Pomišljala sam da je, pored toga što je moja mama, ona i obično ljudsko biće. Videla sam je u jednoj sasvim drugačijoj ulozi od one koju je do tada imala. Srećom, uvek sam uspevala da prepoznam kada bi potonula, pa bih tada počela da je zabavljam. I svaki put sam uspevala da je nasmejem i trgnem iz depresije - prisećala se Elen koja je kasnije priznala kako je ljude uvek doživljavala na neki poseban način.
- Jednostavno volim da posmatram ljude, to sam počela da radim još kao devojčica i bila sam zaista dobra u tome. Delom sam zbog toga postala komičarka. U mojoj publici sede svakakvi ljudi i to mi se baš sviđa.
Elenina majka se novom udajom izvukla iz depresije, ali su zbog toga morale da se presele u Atlantu gde je njen suprug, trgovac Roj Grusendrof živeo. Zbog toga je Elen pohađala školu u Teksasu gde je proživela strašne traume. Kako bi ukazala na problem seksualnog zlostavljanja dece, kao zrela žena je kasnije u intervjuu za časopis Allure ispričala šokantnu priču o tome kako ju je majčin treći suprug seksualno zlostavljao i to dok se njena majka Beti u bolnici borila sa tumorom dojke. Pod izgovorom da zbog majčinog problema želi da pregleda i njene grudi, očuh ju je primoravao da legne kako bi opipao moguće promene, a to je veoma brzo eskaliralo u druge stvari. Elen tada nije otkrila koliko je dugo takvo zlostavljanje trajalo, ali je priznala kako je očuh jednom provalio u njenu sobu.
- Morala sam da razbijem prozor i da pobegnem, pa sam te noći prespavala u bolnici - pričala je kako bi skrenula pažnju javnosti i rekla stop zlostavljanju.
Ipak, uspešno je završila školu i 1976. godine odlučila da se vrati u rodni grad. Dok je razmišljala čime bi mogla da se bavi, pomišljala je i na veterinu, a kasnije se našalila kako za to ipak nije bila dovoljno pametna. Radila je razne stvari: bila je konobarica, hostesa, sekretarica... Elenin brat Vin tada je radio na televiziji i bio je tvorac jednog od likova u NBC komediji Mr Bill koja se prikazivala u popularnom terminu subotom uveče zbog čega su ga u porodici smatrali zabavljačem. A onda se pokazalo da je u tome jednako dobra i mlađa Elen. Jednom kada je pred prepunom dvoranom trebalo da održi govor, uplašila se i izvukla upravo humorom pa su joj mnogi savetovali da počne da se bavi stand-up komedijom. Već 1981. godine dobijala je ozbiljne ponude za posao.
Počela je da radi predstave, a moralno i finansijski ju je podržavala majka. Do tada je Elen već vrlo dobro znala da ne želi da radi za nekoga i po nečijim pravilima, ali i da želi da izgradi karijeru i da osigura samostalnost, pa je počela da radi kao komičar po klubovima. Godine 1982. televizijska mreža Showtime organizovala je takmičenje i Elen je poslala snimak svoje tačke koji joj je doneo pobedu. Narednih nekoliko godina provela je putujući po zemlji i izvodeći svoju stand-up komediju, a pojavila se i u nekoliko emisija HBO mreže. Koliko je već tada bila uspešna, dokazuje i to što je postala prva žena komičarka koja je pozvana kao gost u Tonight Show Starring Johnny Carson što je bilo svojevrsno priznanje njenom talentu.
Na dodeli American Comedy Awards 1991. godine proglašena je najboljom ženom u stand-up komediji, a započela je i svoju televizijsku karijeru. Pojavljivala se u sitkomima, a kada 1994. godine posle audicije nije dobila ulogu u filmu Pakleni šund, startovala je sa sopstvenom serijom Friends of Mine. Kritike su bile podeljene, ali je stručna javnost prepoznala njen talenat, pa je 1997. godine bila nominovana za Emmy nagradu, a iste godine osvojila je nagradu za rad na emisiji.
Kada je njen lik u sitkomu prvi put prikazan kao osoba homoseksualne orijentacije, upisala se u istoriju američke televizije. U epizodi zvanoj The Puppy Episode Elen je doživela veliku gledanost. U isto vreme i sama je priznala da je gej i to pozirajući na naslovnoj strani magazina Time. To što je lezbijka i nije bilo preveliko iznenađenje ni za njene fanove ni za novinare koji su godinama naslućivali njeno seksualno opredeljenje. Mnogi, među kojima i njena majka, podržavali su je, a drugi su je osuđivali što je tokom 1997. i 1998. godine rezultiralo padom njene popularnosti.
- Odgajana sam među homoseksualcima. A mi homoseksualci smo potekli od vas heteroseksualca - govorila je Elen.
Ljudi su tražili opravdanje za njenu homoseksualnost, posebno u vreme kada je pričala o zlostavljanju u detinjstvu. Govorilo su da je verovatno zbog te traume postala lezbijka.
- Bila sam lezbijka i pre toga. Otkako sam postala svesna sebe, znam da sam lezbijka - odbrusila im je Elen.
U vreme otkrivanja svoje seksualne orijentacije 1997. godine započela je ljubavnu vezu sa glumicom En Hečer koja je pre toga bila sa brojnim muškarcima, pa i sa kolegom Stivenom Martinom, sa kojim je zbog nove ljubavi prekinula vezu. Kada su raskinule, Elen je bila razočarana jer je shvatila da ju je En iskoristila kao odskočnu dasku ka Holivudu.
- Bila sam naivna i verovala sam da naša ljubav može sve pobediti, ali cela holivudska zajednica i svi moji prijatelji su se povukli i nisu želeli da čuju za nas.
Nekoliko dana nakon prekida En je imala bizaran ispad nakon što je uzela ekstazi. Viđena je kako polugola viče na ulici. Kasnije je Elen, dok je primala nagradu za film If These Walls Colud Talk 2 u kom je radila sa En i Šeron Stoun rekla:
- En mi je slomila srce na hiljadu komadića. Nakon što me je ostavila, ujutru kada bih se probudila moje oči bi se punile suzama. A onda sam pomislila kako neću dopustiti da me to uništi - rekla je Elen.
Početkom novog milenijuma Elen je pokušala da se glumeći u filmovima sa Metjuom Mekonahijem etablira kao filmska glumica, ali joj to nije pošlo za rukom. Ipak, 2001. godine počela je da radi The Elen Show, koji nije imao brojnu publiku kao njeni šou programi ranije. Život joj je ponovo dobio smisao kada je nakon terorističkog napada na Njujork 11. septembra 2001. godine dobila mogućnost da vodi dodelu Emmy nagrada.
- Rečeno nam je da pokušamo da živimo onako kako smo živeli do te tragedije jer bismo u suprotnom dopustili teroristima da pobede. Zaista, šta je više moglo da uznemiri talibane od jedne gej žene odevene u odelo u dvorani punoj Jevreja - rekla je Elen o nastupu koji joj je vratio slavu. Poslovno su joj se ukazale brojne prilike, počela je da sija, a i na privatnom planu su joj cvetale ruže. Ponovo se zaljubila, ovog puta u fotografa i glumicu Aleksandru Hedison koju je upoznala preko zajedničkih prijatelja. Za emisiju The Ellen DeGeners Show koja je već u prvoj sezoni zaradila sjajne kritike, osvojila je prestižnu nagradu Day Time Emmy.
- Trenutno sam na pravom i dobrom mestu i zaista sam zahvalna na svakom koraku svog puta jer sada još više cenim ovaj trenutak.
emotivnu vezu sa Aleksandrom prekinula je 2004. godine, ali već u decembru upoznala je Poršu de Rosi. Lepa Australijanka koja se proslavila ulogom seksepilne Nel Poter u seriji Ali Mekbil, pre Elen bila je u vezi sa italijanskom rediteljkom Frančeskom Gregorini. Njene inicijale istetovirala je na prstu, ali je morala da ih ukloni zbog Elen. Kada je 2005. godine uragan Katrin pogodio njen rodni Nju Orleans, Elen je uspela da joj humorom na trenutak skrene misli, a preko svoje emisije skupila je i znatna novčana sredstva. Već 2007. godine ponovo je ušla u američku istoriju kada je postala druga žena koja je dobila šansu da vodi prestižnu manifestaciju dodele Oskara. Ali nije samo taj događaj obeležio njen život jer je iste godine odlučila da ozvaniči svoju vezu sa Portiom. Sada je i prstenje koje je dve godine ranije kupila za njih dve dobilo potpuno novi smisao jer su aktivno počele da razmišljaju da ozvaniče svoju zajednicu.
- Juče je, ako još niste čuli, kalifornijski Vrhovni sud odbacio zabranu istopolnih brakova. I zato želim da objavim da se udajem - rekla je tada pedesetogodišnja Elen koja je zavete ljubavi sa tridesetpetogodišnjom Portiom razmenila 16. oktobra 2008. godine na romantičnoj ceremoniji u predivno uređenom domu na Beverli Hilsu. Dete koje su želele kada su planirale venčanje verovatno nikada neće biti deo njihove priče. Iako je Elen priznala da se sva istopi kada je okružena bebama, odbila je da bude ona koja bi nosila i rodila dete.
- Razmišljale smo o tome. Volimo decu samo onda kad su nahranjena i okupana. Definitivno smo sigurne da ne želimo vlastitu decu - napisala je Elen u svojoj novoj knjizi Ozbiljno... Šalim se i dodala da u njihovom krevetu mogu još da prespavaju jedino njihovi kućni ljubimci.
- Nikada se nisam nadala da će moj život biti ovakav, da ću imati novac i prekrasnu devojku. Izuzetno sam srećna zbog svega što mi se dogodilo - zaključila je Elen koja je 2010. godine proglašena za najmoćniju ženu u Americi. Iste godine postala je veganka, a časopis Forbs ju je uvrstio na listu pet najuticajnijih žena. Elen je u svetu poznata i kao veliki borac za prava homoseksualaca.
Ksenija Konić
