Glumica je godinama živela u nezamislivim uslovima za današnje vreme, ali kako ističe, drago joj je zbog toga.
Poznata glumica Jelena Đokić se godinama trudi da detalje svog privatnog života drži samo za sebe, ali ponekad voli da podeli neki detalj, naročito iz detinjstva i perioda studiranja.
Jelena je rođena u Splitu i tamo živela prvih 14 godina, da bi 1991. godine bez roditelja otišla kod rođaka u Mladenovac gde je završila i osnovnu školu.
- Imala sam četrnaest godina, bila sam primeran đak, omiljen u kolektivu. Družili smo se na ulici, Split je bio bezbedan kada sam bila klinka, a ja sam bila od onih koje uvek među prvima biraju za druženje, bila sam spretna u svemu. Onda odjednom postaješ nepoželjan, a oni loši postaju nosioci neke nove reči, nove priče. To ti do te mere poremeti sistem da kada je došlo vreme da bežim, da idem, ja sebi nisam dozvolila da patim zbog toga. Da li je to bio prkos, inat, ne znam, bila sam klinka i još sama. S mora sam stigla na sneg po kome nisam umela ni da hodam, a do škole je bilo 40 minuta. Padala sam po njemu kô kruška. Mislim da sam se na rez preobratila baš iz te kontre. Srećom, uletela sam tada u ruke svoje sestre Gabrijele, koja je već tada bila potpuno u svetu rokenrola, andergraunda, bendova, proba. I ja sam iz pop-kulture, "New Kids on the Block", do kraja uletela u rokenrol, u kome sam do dana današnjeg. Ne mislim sada da je uopšte bilo loše to što mi se desilo, ne. Dobro je stajati na svojim nogama. Često sam ostajala bez baze, stvoriš negde neke ljude, pa se premestiš, i onda se pitaš šta ćeš sad s onim. Vremenom, to iza tebe bledi. Ali, neki kontakti traju i danas. Izabrala sam da nikada ne patim za onim što je bilo ranije - ispričala je ona jednom prilikom.
NE PROPUSTITE
Njeni roditelji su se nakon toga preselili u Herceg Novi, a Jelena je došla za njima i tamo završila srednju školu. Kada je došlo vreme da se bira fakultet, ona se opredelila za glumu, a jednom je otkrila i zašto je njen izbor bila baš Akademija na Cetinju.
- Te godine na Cetinju sto kandidata, a u Beogradu 800! I naravno, linijom manjeg otpora, odem na Cetinje. I prime me. Nikada nisam zažalila. Tamo je stvarno postojala oaza umetnika, bili smo zajedno mi, Muzička i Likovna akademija. Svi smo se ozbiljno bavili time. Ono što sam ja tada naučila o muzici i slikarstvu, nikada više nisam. I plus živiš u studentskom domu, gde si samo utorkom i četvrtkom imao toplu vodu. Ostalim danima greješ na lonče. Pristaneš na to. Ali, tu iskristališeš svoju želju. A kada završiš fakultet, onda si svoj čovek.
Onda je došao dan kada je birala gde će živeti i nikada se nije dvoumila da li treba da izabere Beograd, jer, kako kaže, Beograd joj je nudio iluziju da živi život onako kako ona hoće.
Još 2000. godine je upoznala 19 godina starijeg kolegu Svetozara Cvetkovića, udala se za njega nakon šest godina veze i dobili su sina Luku i ćerku Klaru. Nedavno je odjeknula vest da se ovaj poznati par razveo, a ni jedno ni drugo nisu želeli da komentarišu razloge rastanka.
- Poslužiću se citatom kojim se završava film "Kako su me ukrali Nemci": 'Dva najlepša osećanja koja čovek može da doživi jesu osećanje ljubavi i slobode. Problem s tim je što kada imaš jedno, ne možeš da imaš drugo. Isključuju se, ili je dobra stvar - kada imaš jedno, drugo ti i ne treba - rekla je glumica svojevremeno.
NE PROPUSTITE
