Otac se prijavio da bude KAMIKAZA, a deda bio "zlikovac klase A": Životna priča ubijenog premijera Šinzoa Abe

Tokom govora na političkom skupu upucan je japanski premijer, koji je nakon toga preminuo. 

Šinzo Abe je u Japanu važio za simbol promena, a kao naslednik izuzetno uticajne političke dinastije bio je predodređen za uspeh na političkoj sceni u Zemlji izlazećeg Sunca.

 

Кen Abe, njegov deda po ocu, bio je bogat zemljoposednik i član Predstavničkog doma japanskog parlamenta tokom Drugog svetskog rata, dok je njegov otac, Šintaro Abe, služio u Predstavničkom domu od 1958. do 1991. godine, na dužnosti šefa Sekretara kabineta, a kasnije ministar međunarodne trgovine i industrije i ministar spoljnih poslova Japana, između 1982. i 1986. godine. Tokom Drugog svetskog rata, Šintaro Abe se dobrovoljno prijavio da bude pilot kamikaze, ali na njegovu sreću, rat se završio pre nego što je uspeo da završi obuku.

 

Šintaro Abe je posetio Beograd 1983. godine, gde se sastao sa tadašnjim ministrom inostranih poslova SFRJ Lazarom Mojsovim i predsednicom jugoslovenske vlade Milkom Planinc.

 

 

Jedan dalji Abeov rođak bio je premijer, ali njegov deda po majci, pokojni premijer Nobusuke Kiši, bio je jedna od najznačajnijih figura u japanskoj političkoj istoriji. Služio je kao premijer od 1957. do 1960. godine, a ostavku je podneo zbog besa javnosti oko ponavljanja pregovora američko-japanskog bezbednosnog pakta.

 

Кiši je smatran "ekonomskim kraljem" okupirane Кine i Mandžukua, japanske marionetske države u severnoj Кini, uoči Drugog svetskog rata. Nakon što je Japan napao SAD, služio je kao zamenik ministra za municiju u kabinetu premijera Hidekija Tođoa, koji je kasnije pogubljen kao ratni zločinac.

 

Na kraju rata, Nobuše Кiši je takođe bio zatvoren u zatvoru Sugamo kao ratni zločinac "klase A" od strane američkih okupacionih snaga, ali je kasnije pušten.

 

Sudbina njegovog dede snažno je uticala na Abea, koji je u svojoj knjizi "Prema prekrasnoj zemlji" napisao:

 

— Neki su ljudi su znali da ističu mog dedu kao "osumnjičenog za ratne zločine klase A" prema čemu sam osećao snažnu odbojnost. Možda sam se zbog tog iskustva emocionalno vezao za konzervativizam.

 

Deda Nobusuke Kiši se vratio u politiku i 1955. pomogao je u osnivanju Liberalno-demokratske stranke (LDP), da bi kasnije služio i kao premijer Japana od 1957. do 1960. godine.

 

U to vreme, Abe je imao pet godina i čuo je zvuk sukoba između policije i mase levičara koja je protestovala protiv pakta ispred parlamenta, dok se on igrao u krilu svog dede.

 

Šinzo Abe je bio prvi premijer Japana rođen nakon Drugog svetskog rata (1954. godine). Abe je prvi put postao premijer 2006. sa 52 godine, što ga čini najmlađom osobom koja je preuzela premijersku funkciju u Japanu, a kada se povukao 2020. postao je premijer sa najdužim stažom.

 

Abe je devet puta bio biran u Predstavnički dom japanskog parlamenta, prvi put još 1993. godine, zamenivši u skupštinskim klupama preminulog oca.

 

Abe se vrlo mlad učlanio u Liberalno-demokratsku partiju, odmah nakon studija. Diplomirao je političke nauke na Univerzitetu Seiki u Tokiju 1977. godine, a školovanje je nastavio u Americi na Univerzitetu Južna Kalifornija.

Iako je tokom prvog mandata na poziciji premijera proveo tek godinu dana, pobedom na opštim izborima 2012. postao je prvi bivši premijer koji se vratio na tu funkciju još od 1948. godine. Dve godine kasnije Abe je ponovo izabran za predsednika vlade, najavivši da će u zemlji sprovesti "najdrastičnije reforme još od Drugog svetskog rata".

 

Abeov deda Kiši je neuspešno pokušao da revidira japanski ustav iz 1947. koji je izradila Amerika kako bi Japan postao ravnopravan sigurnosni partner sa Sjedinjenim Državama i usvojio asertivniju diplomatiju. Ova pitanja su bila centralna i u Abeovoj agendi.

 

Abe je povećao izdatke za odbranu i posegnuo za drugim azijskim državama kako bi se suprotstavio sve upornijoj Kini. Progurao je zakone koji su omogućili Japanu da iskoristi pravo na "kolektivnu samoodbranu" ili vojnu pomoć napadnutom savezniku.

 

Revizija pacifističkog ustava ostala je glavni prioritet za Abea, sporan cilj jer mnogi Japanci smatraju povelju odgovornom za posleratno stanje u zemlji.

Abeova osnovna namera bila je da pobegne od onoga što je nazivao posleratnim režimom, nasleđem američke okupacije za koji konzervativci tvrde da je lišila Japan nacionalnog ponosa. Reforma obrazovnog sistema, kako bi se obnovili tradicionalni običaji, bio je još jedan od njegovih ciljeva.

 

Takođe je usvojio manje pokajnički stav prema položaju Japana u Drugom svetskom ratu, rekavši da buduće generacije ne bi trebalo da se izvinjavaju za greške iz prošlosti.