Ona je otvoreno govorila o slobodama koje osvaja i u njima uživa.
Tatjana Pujin proslavila se ulogama u filmu "Mi nismo anđeli" i "Kako se kalio čelik", i tada stekla veliku popularnost, a javnost ju je obožavala. U jednom trenutku odlučila je da se preseli i život da nastavi u Italiji.
Nekoliko godina kasnije udala se za političara Đulijana Červinija.
Ona je za jedan "Tv magazin" ispričala zašto je napustila glumu, a onda se dotakla teme porodice i posla.
― Politička situacija u zemlji mi se nije dopala. Zadnji film koji sam radila bio je u Sarajevu, posle toga se govorkalo da će biti rata. Niko nije znao šta je to značilo, ali je posle toga stvarno izbila loša situacija. Tenkovi su izašli na ulice, a ja sam trčala u pozorište kod Branka Kockice da igram predstavu. To je za mene tada bio kraj jer mi je bilo poražavajuće da to doživim u 21. veku. Onda sam spakovala kofere i otišla u Italiju ― rekla je Tatjana pre dve godine u intervjuu za "TV magazin".
Nikada nije želela da skriva svoju privatnost jer kako kaže nije imala razloga za to.
― Zato što nemam razloga da bilo šta krijem. Vodim normalan život, lep, za koji smatram da bi trebalo da ga ispričam. Volim da živim i budem slobodna žena, zbog te slobode nisam imala dece. Kao muškarci što to mogu, ne razumem zašto to ne bi mogla ja.
Kada je na red stiglo pitanje o usvajanju dece, glumica je imala samo jedno da kaže.
― Moj suprug i ja nikada o tome nismo razgovarali. Poslednjih godina dosta naših prijatelja je usvojilo decu, te smo uvideli koliki je to problem oko papira. Ima dosta asocijacija čiji sam član i gde pomažem deci s autizmom. Tako da mi je to što pomažem nadomestilo taj nedostatak.
A onda se osvrnula i na to kako je upoznala svog muža.
― Đulio i ja smo se upoznali preko zajedničkih prijatelja s početka devedesetih godina, otprilike baš u ono vreme kada su u našoj zemlji započinjali razni nemili događaji. Neko vreme smo se družili, vodila sam ga na brojne beogradske žurke, na mnogima sam ga čak i zaboravljala, da bih nešto kasnije otišla s njim u Italiju. Živela sam tamo nekoliko meseci i ponovo se vratila u Beograd. Rekla sam mu: „Đulio, sve je sjajno, ali ja prosto ne mogu ovde da se uklopim.“ Potom sam doživela razna razočaranja u ljude oko sebe, u sve ono što se tih godina dešavalo. Raspad bivše Jugoslavije, a samim tim i udaljavanje od dragih ljudi doživela sam šokantno. Vrlo brzo sam donela odluku, spakovala stvari i otišla. Tada sam imala dvadeset i četiri godine ― ispričala je glumica u jednom intervjuu.