Glumica Maja Vujović (48) i njen suprug, stomatolog Ljuba Vujović (58), nisu ni sanjali da će ih zadesiti gotovo isti scenario koji su u kultnom ostvarenju Titanik dočarali Kejt Vinslet i Leonardo di Kaprio. Jeziva priča kakvu je teško i zamisliti, postala je surova stvarnost ovog para kada se 13. januara u večernjim časovima luksuzni kruzer Kosta Konkordija kojim su krstarili nasukao na greben u Tirenskom moru. Njihovo bračno putovanje, koje su kao venčani poklon dobili od svojih kumova, za tren oka se od romantične komedije pretvorilo u dramu ispunjenu neizvesnošću.
- Punih dvadeset godina kao član DAH teatra svakodnevno radim vežbe u kojima između ostalog treniram da se ne plašim u određenim situacijama. Uvežbana sam da na sceni ne osećam strah. Međutim, ovoga puta kobna situacija trajala je dugo - priča umetnica koju je šira javnost upoznala u filmu Šmeker gde joj je partner bio Žarko Laušević.
- Prosto je nemoguće zamisliti da se takav brod kakav je ovaj kruzer, grandiozan i siguran, nakrivi i počne da tone. Neminovno je da se zapitate da li se to zaista dešava - opisuje njen suprug, stomatolog u klinici Slava, koji kao i njegova životna saputnica obožava avanturu, adrenalin i putovanja.
- Brodolom se desio u 21 i 45 i zatekao nas je u sali dok smo čekali da gledamo predstavu. Te večeri smo želeli da se što više izmorimo kako bi Ljuba bolje spavao, odmorio se i bio u stanju da sutradan vozi iz Savone, gde je trebalo da se iskrcamo, za Beograd. Trenutak udara smo zapamtili i odmah smo znali da nešto nije u redu jer se brod nakrivio. Ipak, rekli su nam da ostanemo mirni jer je navodno reč o problemu sa generatorom - priseća se Maja, dok njen suprug ističe da su oboje bili veoma staloženi.
- Ni jedno ni drugo nismo paničari, pa smo se i u ovoj situaciju ponašali racionalno. U trenutku kada smo izašli iz sale, sreli smo se sa našim prijateljima iz Irske. Nosili su zaštitne pojaseve koje mi nismo imali jer smo na savet osoblja čekali da se situacija reši. Ubrzo, dok smo se stepenicama peli do naše sobe, upali smo u potpuni haos - svi su išli nadole, a nas dvoje u suprotnom smeru. Odlučili smo da se iz hola popnemo do desetog sprata gde je bila naša soba kako bismo uzeli osnovne stvari. Pokupili smo nešto od nakita, fotoaparat, dokumenta, mada nismo imali pasoše jer smo kao građani zemlje koja nije članica Evropske unije, morali da ih predamo čim smo se ukrcali na brod. Veoma nonšalantno i bez stresa napustili smo kabinu. Ubrzo je nestalo struje i brod se još više nakrivio. Tada je i panika stupila na scenu - opisuje Ljuba.
U tom trenutku još su bili nesvesni opasnosti u kojoj su se našli, ali i bizarnosti koja će uslediti.
- Neverovatna scena dogodila se kada smo se našli u masi. Ispred mene je mlada žena vozila bebu u kolicima proživljavajući histerični napad, jer nije mogla da prođe. Odjednom sam počela da vičem: Baby, baby i ljudi su počeli da se sklanjaju kako bi je pustili da prođe. Strasno je što nije bilo nikog od članova posade da putnicima daje uputstva kako da se ponašaju, već smo bili prepušteni sami sebi. Pokušavali smo da se probijemo kroz masu i da dođemo do nekog čamca za spasavanje. Pošto smo videli da je bilo žena sa decom koje se nisu ukrcale, nismo ušli u još nekoliko na početku. U jednom trenutku Ljuba je uspeo da me ubaci u jedan čamac koji je već bio pun, tako da sam morala da sednem ispod klupe. Međutim, za njega nije bilo mesta. Samo me je ugurao i rekao mi da me voli, a ja ni to nisam stigla da mu kažem - s puno emocija objašnjava glumica sećajući se koliko je bez obzira na sve silno želela da agoniji dođe kraj.
- Toliko su nevešto spuštali čamac da smo išli gore-dole, čak smo i udarili o trup broda, što su putnici pokušavali da spreče odgurujući se nogama o brod. Želela sam da se sve to što pre završi, pa kakav god ishod bio. Nekako smo se spustili u vodu i u potpunom mraku uspeli da se dokopamo ostrva na koje se brod nasukao. Tamo je na doku već bilo oko hiljadu i po spasenih putnika. Moj Ljuba, međutim, nije bio među njima. Ostao je na brodu. Dok sam sedela u tom čamcu kroz misli su mi prolazile reči: Čovek se rađa i umire sam. Razmišljala sam šta će biti sa mnom, da li će Ljuba stići na vreme da izađe, kako da kažem deci šta se desilo... - evocira Maja teške uspomene.
- Prvo sam bila izuzetno uplašena za njega, a potom i ljuta. Samo sam ja bila sama, svi drugi u čamcu bili su u paru. Zvala sam ga na mobilni telefon, ali se nije javljao. Ništa nisam znala - seća se Maja.
Dok je obalska straža evakuisane putnike na ostrvcetu Izola de Điljo privremeno smeštala u crkvu i školu, Ljuba se i dalje nalazio na brodu koji se već opasno nakrivio i počeo da tone.
- Na brodu je dugo vladao haos. Nas nekoliko putnika sami smo pokušavali da spustimo čamac za spasavanje, ali nismo uspeli. Odjednom smo začuli neko zlokobno šuštanje, najstravičniji zvuk koji sam ikada čuo, a potom se brod nakrivio za još nekoliko stepeni. Tada je četvoro ljudi iz čamca u strahu iskočilo u ledenu vodu. Razmišljao sam i sam da učinim isto, ali me je krik žene iza mene naveo da to ipak ne uradim. Nastavili smo sa pokušajima da spustimo čamac u vodu, i odjednom sam se našao u veoma čudnom položaju. U ruci sam držao Majinu torbu, moja torbica mi je bila oko vrata, a ja sam balansirao na ivici broda. Tražili smo i merdevine za spasavanje, ali ih nije bilo. Neki su pokušavali da se spasu spuštajući se niz konopce. Na kraju smo čamac ipak spustili u vodu, a potom po mraku pomagali ljudima koji su zapomagali iz vode - svedoči Vujović koji je, čim je bio na sigurnom, telefonirao supruzi i rekao joj da je dobro.
- Ako smo nešto pozitivno uradili za druge i za sebe jeste to što smo zadržali pozitivan stav, puštali starije, pokušavali da pomognemo koliko možemo. Sve je ličilo na scenu iz filma Titanik. Bili smo prepušteni sami sebi. Ipak, bilo je i onih koji su se bezobzirno gurali. Na ovom brodu se ljudska priroda pokazala u čitavom spektru duginih boja - kaže Ljuba i dodaje:
- Kada smo se našli na ostrvu, pozvali smo našu decu Sandru, Dušana i Ninu, i najbližu familiju da im obrazložimo šta se desilo, ali niko nam ništa nije verovao. Najsmešnija situacija je bila kada sam probudila svog brata i rekla mu: Samo da znaš Ljuba i ja smo u redu, ali brod je potonuo. On mi je rekao dobro i spustio slušalicu. Posle mi je njegova supruga ispričala kako je ušla u sobu i pitala ga ko zove tako kasno, a on je ponovio moju rečenicu i u trenutku je skočio iz kreveta jer je shvatio značenje tih reči - kroz osmeh govori Maja koja se priseća i kako su se našli na tom brodu, nakon što su posle osamnaest godina zajedništva odlučili da se venčaju.
- Od kumova smo na poklon dobili sliku na kojoj je bila lala. Kada smo raspakovali poklon, ugledali smo sliku koja se nikako nije uklapala u njihov ukus i stil. Posmatrali su naše reakcije i pitali da li nam se dopada. Kurtoazno smo odgovorili da je zanimljiva. Objasnili su nam da je autor nepoznat, ali da slika ima sertifikat. Zahvalili smo još jednom, a potom su nas naterali da proverimo sertifikat i umesto njega našli smo vaučere za ovaj aranžman koji je bio njihov poklon za naše venčanje. Interesantno je da smo i tu sliku poneli na put, a sa njom smo se fotografisali u svakom gradu u koji smo svratili i šalili se kako ćemo je, kad se iskrcamo, baciti u more. Slika i jeste ostala na brodu - završava Maja.
Moni Marković
