Srbija joj bila dom i utočište: Detalj iz života Medlin Olbrajt za koji niste znali

Kako je i sama navodila tek kada je odrasla saznala je svoje jevrejsko poreklo iako u te detalje niko ne veruje. Zapravo, da bi se zaštitili od progona njeni roditelji prešli su u rimokatoličku veru, u kojoj je i ona sama odgajena i vaspitana

Prva državna sekretarka u SAD Medlin Olbrajt je rođena kao Marija Jana Korbelova u Pragu, 15. maja 1937. Ime je dobila po tetki, ali su je kao malu svi zvali Madlenka jer je tako njena baka želela da je svi zovu. 

 

 

Njen otac Josef Korbel bio je ataše za štampu pri ambasadi Čehoslovačke u Beogradu, pa je prvu godinu života Marija Jana provela u glavnom gradu tadašnje Jugoslavije.

 

Kao dete ambasadora, Medlin Olbrajt živela je u prostranoj kući, na Bulevaru kralja Aleksandra, svega nekoliko stotina metara od Narodne skupštine. Živeli su u trospratnici - samo u prizemlju bile su službene prostorije - i imali batlera, šofera, kuvara i nekoliko kućnih pomoćnica.

 

Školovala se u ženskom internatu u Ženevi kada je i zvanično promenila ime u Medlin, odnosno francusku verziju češkog nadimka Madlenka.

— Moj je otac razvio veliku ljubav prema Srbima i drugim Jugoslovenima, ali je očajavao zbog njihove nemogućnosti da žive zajedno —, piše u “Praškom proleću” njenoj autobiografiji.

 

Zbog problema nastalih u Čehoslovačkoj 1938. Korbel je znao da mora da se dohvati Londona, pa se obratio svojim beogradskim prijateljima. Preko njih - najverovatnije uz obilatu pomoć Vladimira Ribnikara - čitava porodica dobila je vize, i to na osnovu potvrde koja je stigla iz Srbije: da je Josef Korbel dopisnik ne jednog, već dva jugoslovenska časopisa, i da je dobio specijalni zadatak, da izveštava iz Ujedinjenog Kraljevstva.

 

Oni se vraćaju u Beogad 1948. godine i tada je njen otac povučen sa pozicije ambasadora, pošto je bio poznati antikomunista, naknon čega su svi emigrirali u SAD.

 

Kazala je da joj je boravak u Beogradu bio avantura, iako se često osećala usamljeno. 

 

Međutim, ona je takođe ostala upamćena i po tome što je bila jedna od zagovaračica ratne agresije na prostorima bivše Jugoslavije 1999. godine.