Holivudski glumac Met Dejmon rođen je 8. oktobra 1970. u Masačusetsu, gde je odrastao uz starijeg brata Kajla i majku Nensi. Roditelji su mu se razveli kada je imao pet godina, ali je oca Kenta Dejmona viđao redovno. U osnovnoj školi upoznao je dve godine mlađeg Bena Afleka koji mu je i danas najbolji prijatelj. Upisao je engleski jezik na prestižnom Harvardu, ali je napustio studije da bi se okušao kao glumac u Los Anđelesu. Prvi angažman dobio je u filmu Mistična pica 1988, potom je sa Aflekom napisao scenario za film Dobri Vil Hanting, koji im je 1998. doneo Oskara. Blizak je prijatelj sa Džordžom Klunijem i Bredom Pitom, a bio je u dužim vezama sa poznatim glumicama Vinonom Rajder i Mini Drajver. Sreću je pronašao kraj tridesetdevetogodišnje argentinske dizajnerke Lusijane Barozo, koju je 2003. upoznao u Majamiju, dok je radila kao konobarica u džez klubu. Venčali su se 2005. i već sledećeg proleća dobili ćerku Izabelu, 2008. drugu naslednicu Điu i 2010. treću Stelu. Dejmon je i očuh desetogodišnje Aleksije, Lusijanine ćerke iz prethodne veze.
Kako ste se izborili sa teretom koji slava nosi sa sobom?
- Već godinama živim u Majamiju, a ne u Los Anđelesu, koji vrvi od paparaca. Moje fotografije ne donose mnogo novca jer paparaci imaju priliku da me slikaju kako sedim, pijem kafu i čitam novine ili kako vežbam tekst za ulogu. Moja žena nije poznata ličnost, tako da ljude ne interesuje šta ona radi i nas dvoje bez brige možemo da idemo gde god poželimo. Ponekad mi je žao Bena Afleka i Breda Pita, jer su njihove izabranice Dženifer Garner i Anđelina Džoli, pa nikada ne mogu da se opuste pošto ih fotografi prate gde god da krenu. Već sam imao romanse sa glumicama i znam kako slava može da uništi vezu.
Na čemu vam prijatelji najviše zavide ?
- Bred i Endži su pod znatno jačim pritiskom nego ja. Bred me pitao kako izgleda moj običan dan, a ja sam mu odgovorio kako pokupim decu iz škole i onda idemo u park. On me je samo gledao i upitao kako mi to polazi za rukom jer njemu ne uspeva pa je ljubomoran i voleo bi da ima takav život.
Šta vam najteže pada u vezi sa roditeljstvom?
- Zbog snimanja često putujem, a moja supruga i ja smo se dogovorili da deca moraju da budu sa nama. Za mene je neprirodno da roditelj ide na odmor ili višemesečni rad van kuće, a da ne vodi dete sa sobom. Ranije se moj život vrteo oko filmova i odlazaka u džez klubove. Sada sam otac, posao je na drugom mestu, a noćne izlaske odložio sam do trenutka kada će i moje devojčice moći da idu sa mnom.
Vaš prijatelj Ben Aflek postao je otac nekoliko meseci pre vas. Koji je najbolji savet koji ste dobili od njega?
- Da se dobro naspavam pre nego što se beba rodi i tu je stvarno bio u pravu. Spasao nas je i kada su Izabeli počeli da rastu zubići, pošto je došao kod Lusijane i mene i doneo nam ležaljku koja umiruje bebe.
Kako se vaše ćerkice slažu sa naslednicama vašeg prijatelja?
- One su najbolje drugarice sve dok jedna slučajno ne gurne drugu ili joj uzme igračku. Tada počinje prava drama i ne zna se koja prolije više krokodilskih suza. Ben i ja se družimo od školskih dana, ali ništa nam nije bilo toliko neobično kao kada smo prvi put videli naše ćerke kako se zajedno igraju. Tada sam mu rekao da se osećam kao da sam pijan.
Šest godine ste u braku, a svojevremeno ste izjavljivali da se verovatno nikada nećete oženiti...
- Nisam smatrao da je brak naročito važan. Onda sam upoznao Lusijanu i u trideset petoj godini shvatio da postoji osoba koja je savršena za mene. Niko me nije prisiljavao na ženidbu, ali sam osetio potrebu da to uradim. Venčali smo se bez mnogo buke u prisustvu matičara i male Aleksije. I dalje verujem da je u većini slučajeva brak izvikana kategorija, ali ne i kada je reč o meni i mojoj supruzi.
Izjavili ste da vam je uloga agenta Džejmsa Borna spasla karijeru...
- Moj film Legenda o Bageru Vensu nije ostvario dobru zaradu, pa nakon toga punih godinu dana nisam dobio nijednu poslovnu ponudu. Bio sam očajan, a onda je Bornov identitet ušao u bioskope. Za samo jedan dan zvali su me da učestvujem u čak trideset projekata.
Priredila: Moni Marković
