Balaševići smatraju da ih taj dan ne seća ni za šta lepo, te je besmisleno da ga obeležavaju, a u nastavku pročitajte stav Đoletove ćerke.
Čuveni kantautor Đorđe Balašević izgubio je životnu bitku pre godinu dana u 67. godini, a za dvadesetak dana trebalo bi da se održi jednogodišnji pomen. Ovim povodom oglasila se njegova mlađa ćerka Jelena Beba Balašević koja je otkrila zbog čega ga neće biti.
— Obeležavati dan kad je neko tvoj otišao sa ovog sveta, nije nešto što se ikad praktikovalo u našoj kući. Ne zbog "nedostatka poštovanja" nego upravo suprotno. Tog nekog sećaš se svaki dan, srećeš ga u bezbroj malih dnevnih događaja, od ulice kojom ste prolazili, pesmi koju ste komentarisali, sportskom događaju, susretu sa zajedničkim likovima — napisala je Beba putem svog Fejsbuk profila i nastavila:
— I ne, nije ti potreban taj datum u godini da bi obeležio svoje sećanje na tog nekog. Od svih prelepih i predragocenih dana koje provedeš sa tim nekim, gotovo je uvredljivo obeležavati baš taj dan.
Jelena je nakon očeve smrti ponovo počela da piše divne pesme i stihove, a ovako gleda na muziku koju je stvarao čuveni Đole.
— Oni koji su slušali i razumeli Đoleta, setiće se da je on tu neminovnost u svom fazonu zvao "formalnost koju treba da obavim". Dan kad sam rođen, Sveti Luka, Bogojavljenska noć, prvi januar popodne, noć kad je Tisa nadošla, i tako dalje, da ne govorim o tome da je napisao i knjigu koja u svom nazivu ima i Kalendar. Pa sigurno možemo da izaberemo neki drugi datum koji bi daleko adekvatnije išao uz imidž Večitog Klinca koji nas je tolike godine radovao... Ako želimo da pokažemo svoje poštovanje, zahvalnost, ljubav i sreću što smo voleli Nekog, logičnije je da to bude dan kad je on stigao na ovaj svet... A ne otišao sa njega.Dakle, samo za one koji drugačije gledaju na sve to: svećama je mesto, zna se gde. Imajte poštovanja i razumevanja prema nama koji živimo u Jovana Cvijića. Mislim da nema potrebe dalje da objašnjavam zašto. Te sveće imaju svoj pridev koji izbegavam da koristim sada, ali odnosi se na lokaciju. A, to nije porodična kuća — završava Balaševićeva.