Jedan od najboljih glumaca svoje generacije i čovek koji jednako briljira i ispred kamere i u pozorištu zahvaljujući ogromnom talentu i vrednom radu uspeo je da pobedi nešto što bi mnogi smatrali hendikepom
Glumac Ljubomir Bandović (44) proteklih godina nesumnjivo je jedan od najpopularnijih ljudi u ovom poslu, a publika ga obožava bez obzira na to da li igra opasnog mafijaša Vaja u "Južnom vetru" ili Savu odžačara u "Klaustrofobičnoj komediji".
Ono što je, međutim, manje poznato o njemu jeste da on prilikom svojih blistavih momenata u pozorištu ne može da računa na pomoć suflera. Naime, Bandović, kako je i sam objasnio u retkim prilikama kada je govorio o tome, od detinjstva ne čuje na levo uho.
NE PROPUSTITE
— Bilo mi je pet godina kad sam ujutru počeo da se budim sa zapušenim levim uhom, a onda bi se stanje tokom dana normalizovalo. Spremali smo se da krenemo na letovanje kad sam ocu i majci rekao da opet imam problem sa sluhom, a oni su odgovorili da ću na moru plivati i roniti i da će sve biti u redu. Međutim, na moru se situacija nije nimalo popravila. Po povratku kući vodili su me kod raznih lekara, prvo u Vranju, onda u Skoplju, i na kraju u Beogradu — ispričao je Ljubomir jednom prilikom za magazin Gloria.
Kako je istakao, posetio je i dr Kirila Haralampijeva na VMA, a to je ime koje nikad neće moći da zaboravi.
— Sećaću se tog imena dok sam živ. Odneli smo mu sve nalaze koji su godinama rađeni, on me je ponovo poslao na neophodne testove i stanje mi objasnio sledećim rečima: “Znaš, sine, kad crkne sijalica, ne možeš da je otvoriš da bi povezao žice unutra, nego moraš da zameniš celu sijalicu. A to je teško izvodljivo”. Naravno, s vremenom sam saznao da su medicina i tehnologija toliko napredovale da postoje načini da se ušni živac, koji mi je oštećen, “popravi”, odnosno da se “oživi” veštačkim putem, što podrazumeva otvaranje lobanje iza uha kako bi se stavio stimulator. Razgovarao sam sa stručnjacima koji su me pitali da li bih to uradio. Rekao sam da ne bih. Ne plašim se toga da mi otvaraju glavu, ali posle 34 godine provedene u tišini, bojim se kako bih reagovao da pročujem na to uvo. Šta bih onda radio?
Ipak, da bi konkurisao za Fakultet dramskih umetnosti, bilo mu je potrebno lekarsko uverenje koje je — lažirao. Nakon što je primljen, međutim, nije dugo krio od profesora i kolega za svoj problem.
— Kad sam se upisao na glumu, profesor Vlada Jevtović rekao nam je da svi treba da kažemo jednu tajnu, nebitno kakvu, veliku ili malu, valjda kako bismo se bolje upoznali. Svi su otkrivali različite stvari iz svog života, a ja sam odmah rekao da sam gluv na levo uho, da ne bih došao u situaciju da me hvataju u laži. Mislio sam da je bolje da to odmah priznam. Publici koja me gleda u pozorištu može da bude i neobično, i da se pita kako radim sa suflerom. Jednostavno, ne radim, za mene su oni samo ljudi u teatru koji primaju platu, ne mogu da se oslonim na njihovu pomoć. Ali, s druge strane, valjda to priroda idealno uredi, pa ti na jednoj strani oduzme, a na drugoj doda, te vidim fantastično, kao soko. A imam i odličnu memoriju, lako pamtim tekstove — istakao je Bandović.
On je tada objasnio i da je naučio da čita sa usana.
— Ne znam baš špijunski da pročitam svaku reč, ali se dobro snalazim.
NE PROPUSTITE
