Mnogo pre nego što je postala jedna od najvećih diva jugoslovenskog glumišta, legendarna umetnica suočila se s neverovatnim strahom...
Na vrata kuće u Žarkovu u kojoj je Bela živela predstavljajući se kao vojvođanska glumica Ruža, zakucao je Gestapo. Iako je već mesecima bila u bekstvu, Bela se u tom trenutku paralizovala od straha. Ruke i noge kao da više nisu bile njene, stalaja je ukočena dok su skromnom kućom odjekivali povici i udarci sa ulaznih vrata. Trebalo joj je minut-dva da dođe k sebi. Znajući da nema šanse da pobegne, Bela je prišla vratima i otvorila ih kako bi se suočila sa sudbinom. A onda je stigla neočekivana pomoć!
Pre nego što su Gestapovci stigli bilo šta da kažu odnekud se stvorila komšinica Smiljka - jedina žena u kraju koja je znala Belin pravi identitet.
Ružo, kaži dragička, dobila si poziv iz pozorišta u Pančevu.
- Primili su te - povikala je bacivši se Beli u zagrljaj.
Shvativši diverziju Bela je zaigrala ulogu svog života! Počela je da grli agente, smeje se i galami, pozivajući ih da uđu u kuću kako bi ih poslužila rakijom.
- Doneli ste mi sreću. Častiću vas zbog ovog angažmana - rekla je zbunjenim Gestapovcima.
U opštem metežu oni zaboravljaju da je legitimišu, a Bela odlazi kod Smiljke kako bi ugovorila svoj angažman.
Kada se sledeći put pogledala u ogledalu pogled joj je uzvratila nepoznata žena... U samo minut-dva tokom tog strašnog susreta njena tamno smeđa gusta kosa postala je bela. Osedela je od straha i stresa.
Već sutradan Bela je napustila Žarkovo i otišla na jedan tavan na Cvetkovoj pijaci, gde je vreme provodila sa još jednom velikom glumicom - Kapitalinom Erić. Tu su i dočekale oslobođenje 1944. godine.
Bela Rohel Frajnd bila je jedini član svoje porodice kojoj je to pošlo za rukom. Nakon rata, Bela se vratila glumi.
Sedamdesetih godina prošlog veka uzela je umetničko ime Rahela Ferari po kome će je i upamtiti generacije obožavaoca širom Jugoslavije. O njenom životu, naročito tokom Drugog svetskog rata, napravljena je predstava Rahelina kutija.
NE PROPUSTITE
