U pismu koje je napisala sama sebi Danka Novović otkrila je detalje ranog detinjstva, ali i kasnijeg života.
Ali slušaj majku, Danka, nemoj da te to ponese, ne zavidi, poštuj ljude. I čitaj, Danka, jer je knjiga bogatstvo. Mnogo ćeš čitati. I ne brini, sve ćeš zapamtiti, nećeš odstupiti od onoga što si ponela iz kuće.
Dok ti pišem pismo, Danka, zavladala je prava slikomanija. Svi hoće da se slikaju, da budu voditelji. A ti ćeš tada, paradoksalno, doživeti najveću slavu. I zvaće te, radićeš i dalje. Zavladaće, međutim, prostakluk i primitivizam, govoriće se na televiziji kao što se ne govori ni u kafani, u koju ćeš, priznajem, voleti da ideš.
Ne ljuti se na Tomu Zdravkovića kad ti posveti i otpeva pesmu “Danka”. Mislićeš, napisaće novinari, zabavljaš se sa pevačem… On je divan, dobar čovek.
Sve ćeš manje gledati televiziju, pratiti politiku, to te više neće zanimati. Da li bi ti tu nešto promenila? Uh, mnogo štošta. Znaćeš da vest dana – mora da bude vest dana!
Ali, mani se toga jer će, u tvom životu, najvažnija vest biti – da si zdrava.
NE PROPUSTITE
