Slavna glumica Mira Banjac retko skida osmeh sa lica, a malo ko zna da je život nije mazio.
Uvek je koračala uzdignute glave, čak i kada se činilo da rešenja za lošu situaciju nema, te da teška vremena neće brzo prestati.
Mira pripada prvoj generaciji glumaca koja je završila Pozorišnu školu u Novom Sadu 1950. godine. Za vreme Drugog svetskog rata bila je godinu dana u Prvoj proleterskoj brigadi.
Još u detinjstvu odrastala je u toku strašnog rata i užasa.
– Ja, u stvari, uopšte i nisam bila dete. Bila sam, eto, neko biće. Odrasla sam u toku strašnog rata i užasa. Drugo, živela sam kod babe. Moj otac je bio Amerikanac. Doveli su ga ovde kad je imao dvadeset i neku godinu. Nije ni znao srpski, oženili su ga mojom majkom koja je bila lepa devojka – rekla je u jednom intervju Mira Banjac, a onda nastavila da su njeni roditelji živeli svega četiri godine zajedno.
Želeo je da i one dođu. Obećanje je ispunio, ali se desilo nešto što će dugo pamtiti.
– Moji ujaci nisu dali. I tako, mi ne odosmo. Onda je majka otišla u Beograd, gde se zaposlila. Primače se rat, zatvoriše se granice između Srbije i Hrvatske, ona osta u Beogradu, ja u Erdeviku, gde sam i rođena, kod babe i tetke po ocu, koja je takođe došla iz Amerike i slabo govorila srpski. Te dve žene su se strahovito svađale, a ja sam živela u tome i u čežnji za majkom. Zbog njih dve, bake i tetke, nikada nisam naučila engleski – ispričala je Mira Banjac.
Nastavak na sledećoj strani...
