Zoran Rankić ostaće upamćen u narodu po dve uloge - biznismena Žarka Popare u seriji "Srećni ljudi" i Nikole Kalabića u drami "Poslednji čin".
Glumac bez ijedne nagrade za glumu otkrio je zašto već 20 godina nije stao na scenu i kako danas gleda na angažmane u porjektima Siniše Pavića koji su mu doneli slavu.
- Sećanja na "Srećne ljude" i moj lik Popare su mi veoma prijatna, čak iznenađujuće. Verovatno su ostalim kolegama njihove uloge drage kao i meni.
NE PROPUSTITE
Zoran je, takođe, otkrio kako je od jednog negativca napravio omiljenog junaka.
- Ne bih voleo da to neko čuje, verujem da ga on nije tako zamislio, a živ je kao i ja (Siniša Pavić). Slažem se s vašim zapažanjem. Imao sam kod reditelja Slobodana Šuljagića veliku slobodu, ali je s Pavićem bilo polemike što se tiče te uloge. Mogu da kažem da sam najviše bio voljen. Čudno je da su me volela deca. Sedeo sam u gradskoj kafani, a kada bi me zapazila neka ekskurzija, kafana bi bila pregažena. Satima bi se častili, slikali i pričali.
Rankić za života nije dobio nijednu glumačku nagradu, ali zato ih ima nekoliko za književni rad.
Kada je BDP slavilo 70. rođendan nije otišao, evo kako je to objasnio.
-Iz BDP, kada sam odigrao poslednju ulogu, nisam hteo da čujem otrcanu rečenicu upravnice, koja me je čekala, da još računa na mene i da bih izbegao tu sramotu, iskočio sam iz pozorišta kroz prozor. Skočio sam sa prvog sprata. Garderoberka je mislila da ću da se ubijem. Počela je da plače. Samo nisam hteo ni sa kim da se sretnem. Otrčao sam na tramvaj. Na ogledalu sam napisao: "Živela sloboda".
