Ljubav prema veri i molitvi koju mu je usadio još deda Marko u rodnom Prijepolju, folk pevač Aco Pejović (41) gaji i danas, pa je tako pre mesec dana po drugi put posetio Svetu goru gde je šest dana proveo u srpskom manastiru Hilandaru. Daleko od sveta estrade i svakodnevnih problema, Pejović je ponovo pronašao mir i utočište.
- Prvi put sam u Hilandaru bio pre sedam godina jer sam vernik i želeo sam da se poklonim moštima svetaca koji su deo srpske tradicije. Tada sam doživeo nešto što nikada do tada nisam, a to je duhovni mir, kao i svu lepotu vere u kojoj sam našao utehu i oslonac. Ove godine šest dana proveo sam na Svetoj gori sa prijateljima, fudbalerom Goranom Bunjevčevićem, političarom Vladom Zagrađaninom i predsednikom Košarkaškog kluba Partizan Predragom-Sašom Danilovićem. Želeo sam da i oni osete taj spokoj jer je meni nakon povratka sve u životu krenulo kako treba. Obišli smo metoh manastira Hilandar koji se zove Milo Arsenica i nalazi se u gradu luci Jerisos od koje se kreće ka Hilandaru. Posle toga otišli smo brodom do luke Jovanica gde nas je čekao kombi koji nas je odvezao do manastira. Tog dana bila je proslava Svetog Vasilija Ostroškog pa smo do tri sata ujutro prisustvovali bdeniju. To je nešto posebno jer sam šest sati proveo sam sa sobom slušajući molitvu, a zbog pojanja monaha osećao sam se kao da pripadam nekom drugom vremenu. U tim trenucima prolazio mi je ceo život kroz glavu – iskreno priča Aco na koga je poseban utisak ostavio razgovor sa monasima.
- Prema njima osećam posebno divljenje. Imao sam sreću da nakratko razgovaram s njima jer ne smeju dugo da se ometaju. To su divni i inteligentni ljudi koji su svoj život posvetili Bogu, a u stanju su da ti s nekoliko rečenica otvore oči. Kada su čuli da sam pevač i da radim u kafani, naravno da im se to nije dopalo jer je to za njih izvor greha, kao što i jeste. Savetovali su me da promenim posao, ali ja to ne mogu jer volim muziku i tako izdržavam porodicu. Trudim se da svoj posao koliko god mogu obavljam ispravno, ali znam da sam sigurno mnogo isprljao svoju dušu. U kafani se dešavaju mnoge stvari koje sigurno ne bih iskusio da radim nešto drugo i ona je moja velika životna škola. Nagledao sam se svega, ali trudio sam se da ne sledim loše primere. Ipak, dešavalo se da u kafani gde radim sednem, popijem neku čašicu više i ne ostanem ravnodušan kad vidim oko sebe mnogo lepih devojaka. I onda se začas rode grešne misli, ali ja se trudim da ispoštujem Božje zapovesti, da postim i budem ispravan čovek, iako to nije nimalo lako u današnje vreme – priznaje pevač.
- Dani provedeni u molitvi i tišini, bez vesti i svakodnevnih problema, prava su blagodet. Čak je i u sali za obedovanje velika tišina i jede se u miru dok jedan od monaha čita žitija svetaca. Iguman manastira daje znak kada treba da se počne i završi sa hranom, koja je stvarno nešto posebno. Od mesa se jedino jede riba određenim danima, a sve ostalo je od raznovrsnog povrća i testenina. Inače, organizmu je dovoljno veoma malo te hrane jer ona daje neverovatnu snagu. Zanimljivo je da tamo svake godine dolazi i princ Čarls jer je anglikanska crkva, koja se nalazi na Svetoj gori, posestrima s našom. Na venčanju princa Vilijama i Kejt Midlton na samom ulasku u Bakingemsku palatu sa desne strane bila je ikona Hrista Pantokratora, a sa leve ikona Majke Božje sa Svete gore, što je veliki znak poštovanja – priča Pejović koji je iz ove posete izvukao važne pouke.
- Sa Hilandara sam se ponovo vratio preporođen, a kući sam doneo tamjan, jer svakog dana volim da okadim kuću, kao i mnogo knjiga o svetogorskim starcima. Čitajući te spise shvatio sam da je najvažnije voleti svoju porodicu i da je sve drugo osim zdravlja nebitno u životu – zaključuje Aco.
Jelena Kulović
